Šećer i niskokalorijski zaslađivači – pogonsko gorivo ljudskog mozga

Šećer je prisutan u svakodnevnoj ishrani i nemoguće ga je sasvim izbaciti. To bi bio nerazuman i beznadežan poduhvat. Potpuno izbacivanje šećera iz ishrane je teško postići.

Dok moderne dijete tretiraju šećer kao neprijatelja, Balansologija je veština koja nalaže suprotno – ničega se ne smemo odricati, a posebno ne onoga što pokreće telo. Ukoliko vas interesuje kako to šećer pozitivno utiče na naš organizam i koji ga niskokalorijski zaslađivači mogu zameniti kod ljudi koji žele da poboljšaju svoj fizički izgled – nastavite sa čitanjem!

Šećer nam je potreban 

Ugljeni hidrati se dele na proste i složene i oni bi trebalo da čine od 55 do 65 odsto ukupne energije u toku dana, od čega 10 odsto dobijamo kroz šećere. Upravo da biste organizam održali zdravim ne smete se odricati primarnog izvora energije za sve funkcije koje obavlja naše telo. 

„Šećer je prisutan u svakodnevnoj ishrani i nemoguće ga je sasvim izbaciti. To bi bio nerazuman i beznadežan poduhvat. Potpuno izbacivanje šećera iz ishrane je teško postići“, kaže nutricionista Ljubiša. U tom slučaju nam je potrebna Balansologija, kao životna filozofija, koja omogućava da uživamo u omiljenoj ishrani, pa i šećerima, ali kroz pravi način kombinovanja sa fizičkom aktivnošću tako da ne osetimo neželjene efekte viška kalorija. 

Bez šećera nema energetskog balansa

Šećer je mozgu najbolji izvor energije, posebno ako se unosi u vidu glukoze koju telo sintetiše iz ugljenih hidrata. Nerafinisani, odnosno prirodni šećeri, se nalaze u voću, povrću, mleku i medu. 

Voće je nezamenljiv, prirodan izvor vlakana, vitamina i minerala, a posebno ako se kombinuje sa orasima ili semenkama. Mali glikemijski indeks nekih vrsta voća znači da će vaš šećer u krvi biti postojaniji. S druge strane med kao jedan od prostih ugljenih hidrata treba koristiti kao i običan šećer – u kombinaciji sa hranom i napicima – čajem, jogurtom, limunadom. 

Mnogi od nas pak, pod pritiskom napornog radnog dana „popuste“ te se često počaste čokoladom, sokovima ili sladoledom zarad bržeg postizanja memorije, boljeg rasuđivanja i drugih mentalnih sposobnosti. Balansologija nalaže da ni zbog unosa rafinisanog šećera ne treba da vas grize savet. Naime, ključ je u fizičkoj aktivnosti koja poboljšava rad jetre tako da ima bolju kontrolu nad produkcijom glukoze. 

Štaviše, studija koja je objavljena u časopisu Nutrition Reviews pokazuje da su dosadašnji dokazi nejasni u pogledu tvrdnje da smanjivanje konzumiranja napitaka zaslađenih šećerom dovodi do manjeg broja slučajeva gojaznosti, tako da je zaista ključ dobre forme u balansu ishrane i fizičke aktivnosti. 

Zahvaljujući šećeru razmišljate svojom glavom

Dnevni optimalni unos šećera koji nam obezbeđuje energetski balans jeste do 50 grama dnevno. Ipak, ukoliko želite da poradite na prevenciji kilograma, podaci iz kliničkih ispitivanja ukazuju na to da zamena za niskokalorijske zaslađivače i zaslađivače bez kalorija dovodi do određenog gubitka težine i da može da predstavlja korisno dijetetsko sredstvo za poboljšanja usklađenosti planova za gubitak ili kontrolu. „Hrana i napici u kojima je šećer zamenjen ovakvom vrstom zaslađivača mogu da pomognu kod održavanja telesne težine pod uslovom da konzumenti imaju zdrav životni stil, da se bave nekim oblikom fizičke aktivnosti i da ne konzumiraju dodatne kalorije koje nadoknađuju one kojih nema u niskokalorijskim zaslađivačima“, savetuje dr Pilar Riobo.

Koji niskokalorijski zaslađivač izabrati?

Stevija je niskokalorijski zaslađivač koji predstavlja odličnu zamenu za šećer jer ne sadrži kalorije, a pogodna je za kuvanje i pečenje.

Voće ili slatkiši? Vaše telo, vaša pravila!

Koliko ima šećera u 100 grama navedenih namirnica:

• Banana: 12g
• Krofna: 27 g
• Grejpfrut: 7g 
• Sladoled: 21g
• Jagode: 4,9g
• Mafin: 33g
• Limun: 2,5 g
• Topla čokolada: 60 g
• Med: 82g