Izgleda kao da imate vučije ugrize na šakama: Šta je lupus i kako se leči?

Sistemski eritemski lupus predstavlja autoimunu bolest čije su glavne odlike zahvaćenost više organskih sistema, prisustvo mnogobrojnih autoantitela, od kojih neka učestvuju u imunološkom oštećenju tkiva. Iako ova bolest može zahvatiti mnoge organe, najčešće su napdnuti koža, bubrezi, zglobovi, hematopoezno tkivo, centralni nervni sistem, piše Stetoskop.rs.

Lupus na latinskom jeziku znači vuk. Na ovaj način su doktori u prošlosti označavali prisustvo crvenkastih promena na koži najčešće lica ali i drugde po telu, koje su u najtežim slučajevima ostavljale veoma ružne ožiljke (izgled ugriza vuka). Još u prošlom veku, stečena iskustva su pokazala da ovo oboljenje ne zahvata samo kožu već i unutrašnje organe”, kaže prof dr Dušan Stefanović, reumatolog za N1.

On objašnjava da oboljenje nije tako retko najviše dokaza je pružila upotreba karakterističnog testa – nalaz tzv. lupus ćelija u krvi, koga su grupa lekara uveli krajem pedesetih godina u Mayo klinici u Americi. To je omogućilo da se bolest prepoznaje i u osoba bez jasnih simptoma i znakova.

“Saznanja su pokazala da postoje dva oblika bolesti i to kožni (diskoidni) koga karakterišu promene različitog izgleda i koga leče specijalisti za kožne bolesti i sistemski koji može zahvatiti unutrašnje organe i koga leče specijalisti interne medicine različitih subspecijalosti (reumatolog, imunolog, nefrolog itd)”, naglašava profesor Stefanović za N1.
Koje su osnovne odlike ove ne izgleda samo jedne, nego“ više bolesti u jednoj“?

“Danas se smatra da se radi o sindromu ( skup simptoma i znakova bolesti) koji je kao lepeza različitih poremećaja: na jednoj strani je kožni oblik koji veoma retko prelazi u sistemski, zatim u blagom stepenu mogu biti istovremeno zahvaćeni koža, zglobovi i serozne ovojnice pluća i srca (serozitis). Na drugom kraju lepeze su najteži oblici potencijalno smrtonosni sa zahvatanjem bubrega i mozga”, kaže naš sagovornik.

On dodaje da zato i ne čudi da je jedan lekar svetskog glasa rekao da je interna medicina deo lupusa. Dakle, pred nama je veliki izazov da pravovremeno prepoznamo bolest, procenimo njenu težinu i otpočnemo najoptimalniju terapiju.
Šta izaziva lupus?

“Danas još uvek sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo koji su uzroci ove bolesti. Ono što je evidentno je da više faktora učestvuje u njenom ispoljavanju: nasledna sklonost, hormoni, stres itd. Redosled dogadjaja je taj da u predisponirane osobe pod uticajem najverovatnije faktora iz spoljne sredine dolazi do ispoljavanja serije grešaka u funkcionisanju imunološkog sistema čiji je zadatak da štiti organizam od štetnih agenasa iz spoljne sredine”, objašnjava profesor Stefanović.

Prema rečima profesora, one se ispoljavaju usmeravanjem imunnološkog sistema ka svojim tkivima i organima i ispoljavanjem autoimunskih poremećaja koji su najvažnije obeležje bolesti. Stvaraju se tzv. autoantitela (proteini koji se vezuju za – odnosno uslovno rečeno napadaju sopstvena tkiva) a i pojedine ćelije imunološkog sistema dobijaju ulogu „kamikaza “ i takođe se pridružuju ovom napadu.

“U okolnostima ovog čudnog rata koji je organizam poveo protiv samog sebe dolazi i do manjih ili većih gubitaka (oštećenja tkiva i organa) kao posledica procesa zapaljenja koje zahvata prevashodno zidove krvnih sudova kože, bubrega, zglobova, pluća i drugih organa. Medjutim na sreću naš organizam ima veliku sposobnost ozdravljenja tako da predhodno pomenuti procesi uz efikasnu terapiju ne moraju da ostave trajne štetne posledice”, ističe naš sagovornik.

Naveli ste na početku da se ranije mislilo da je lupus retka bolest, a da je otkriće testa lupus ćelija to shvatanje opovrglo. Šta kažu činjenice?

Lupus je češće ili redje prisutan na gotovo svim geografskim područjima. Generalno uzev prema istaživanjima u Engleskoj ispoljava se u 36 od 100.000 osoba bele puti. U osoba tamne puti je sedam puta češći tako da rasa figurira kao predisponirajući faktor za pojavu bolesti. Prema zvaničnim podacima u svetu boluje od ove bolesti oko 5 miliona ljudi. Izvesno je da se lupus danas češće i lakše prepoznaje nego ranije prevashodno zahvaljujući primenom različitih testova iz krvi kojima se otkrivaju poremećaji imunološkog sistema.
Promene na koži slične ugrizu vuka

“Lupus je bolest koja je ime dobila po sličnosti nekih promena na koži i ugriza vuka. Međutim i tok same bolesti često može biti nepredvidiv i time zbunjivati i lekara i pacijenta. Žene obolevaju u proseku 9 puta češće nego muškarci i to uglavnom u reproduktivnom period”, naglašava prof Stefanović.

On dodaje da bolest može početi veoma teškom kliničkom slikom i to visokom temepraturom, otokom i bolovima u gotovo svim zglobovima i znacima popuštanja rada srca i bubrega koji ozbiljno ugrožavaju život obolelog. Sa druge strane u nekih bolesnika bolest je postepena i sa blagim manifestacijama pa protekne nekoliko godina do postavljanja dijagnoze. Takođe bolest može u svom početku imitirati druge reumatske bolesti, pojedine infekcije ili čak maligna oboljenja krvi.

Prepoznavanje bolesti

Prema rečima profesora Stefanovića, najkarakterističnije su kožne promene među kojima leptirasti eritem na licu, prisustvo „ranica“ u usnoj duplji, okruglic crvenkasti pečati po koži sa beličastim ljuspama – diskoidni lupus i fotosenzitivnost.

Crvenilo na obrazima i korenu nosa (oblika leptira) uz poštedu nazolabijalnih brazdi je „zaštitni znak“ bolesti. Takođe u ovih osoba prisutna je izrazita preosetljivost kože pri izlaganju sunčevim zracima (fotosenzitivnost).

“U preko četiri petine bolesnika se ispoljavaju bolovi i/ili otoci perifernih zglobova a u manjem broju smetnje cirkulacije u predelu prstiju šaka i stopala (bledilo kože pri izlaganju hladnoći – fenomen Rejno). Zahvatanje krvnih sudova bubrega i centralnog nervnog sistema zapaljenskim procesom dovodi i do oštenjenja strukture i funkcije ovih organa. To se može manifestovati otocima ekstremiteta, povećanim krvnim pritiskom, glavoboljama, depresijom i paralizom pojedinih nerava”, naglašava profesor Stefanović.

Da li su lupus ćelije još uvek značajan test za utvrđivanje bolesti?

“Iako je saznanje o njima široko rasprostranjeno pa i većina lekara traži da se ovaj test učini pri sumnji na lupus, moje mišljenje je da on ima samo istorijski značaj prevashodno zbog toga što je danas na raspolaganju čitava paleta mnogo specifičnijih imunoseroloških testova. Drugo je pitanje da li su nam na ovim prostorima dostupni u svakodnevnoj praksi”, objašnjava profesor.

Na koje testove mislite?

Prevashodno mislim na testove kojima se otkriva prisustvo autoantitela u krvi. Medju njima poseban značaj imaju tzv. antinuklearna antitela i antitela prema dvostrukolančanoj dezoksiribonukleinskoj kiselini (ANA i Anti ds DNA). Mada su pomenuti medicinski izrazi rogobatni stvar se može pojednostaviti ako se kaže da su pomenuta autoantitela usmerena prema strukturama ćelijskog jedra. Prisustvo ovih autoantitela se odredjuje metodama indirektne imunofluorescencije, radioimunotestom i tzv. ELISA testom. Neka od ovih autoantitela imaju i prognostički značaj jer se na osnovu promene u njihovoj koncentraciji a i nekih drugih belančevina u krvi kao što je komplement može predvideti težina toka bolesti.

Terapije lupusa. Kako se danas leči ova bolest

“Značajne pomake u terapiji ove bolesti ću ilustrovati podacima koji se odnose na preživljavanje u poslednjih pet decenija. Tako je godine 1955. petogodišnje preživljavanje bilo samo u polovine bolesnika a danas gotovo svi prežive 5 godina od početka bolesti. Šta više, danas, preko 90% bolesnika preživljava 15 godina od početka bolesti”, ističe sagovornik za portal N1.

On dodaje da ovi podaci govore da je za relativno mali broj obolelih lupus i danas smrtonosna bolest a najčešći uzroci smrti danas su komplikacije prerane ateroskleroze i infekcije. U pristupu terapiji ovim bolesnicima ističemo značaj opštih mera higijensko-dijetetskog režima života kao što su izbegavanje premora, stresa i direktnog izlaganja ultravioletnom zračenju.

“Veoma je važno da se pri izlaganju suncu koriste kreme za kožu sa visokim zaštitnim faktorom (preko 50). Takodje treba prilagoditi način ishrane upotrebom namirnica bogatih nezasićenim masnim kiselinama. Treba naglasiti i da je potreban oprez sa hormonskom kontracepcijom, primenom hormonske terapije posle menopauze i pri primeni vakcina”, navodi profesor.

Da li su lekovi koji se koriste u terapiji lupusa štetni?

“Pravilan odgovor na ovo pitanje je da su oni neosporno korisni ali mogu da imaju i neželjene efekte. Da budem potpuno precizan. U lečenju lupusa potrebno je primeniti sistemsku antizapaljensku terapiju. Osnova te terapije su lekovi koji se nazivaju glukokortikoidi i koji u terapiju zapaljenskih reumatični bolesti uvedeni pre više od pola veka”, ističe naš sagovornik.

Ostatak teksta možete pročitati na N1.