Aerozagađenje: Saveti i preporuke

Nije tajna da različiti vidova zagađenja životne sredine za posledicu imaju preranu smrt više od 10.000 stanovnika godišnje u Srbiji, što nas stavlja na neslavno prvo mesto u Evropi i deseto u svetu, za portal N1 navodi prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.

„Zbog akutnih ili pogoršanja hroničnih bolesti stanovnika, aerozagađenje je uzrok i oko 14.000 hospitalizacija godišnje. Takođe, kao posledica aerozagađenosti, životni vek ljudi u našoj zemlji je za oko deset godina kraći nego u skandinavskim zemljama“, dodaje dr Plavšić.

U svetu, od posledica zagađenja godišnje umre oko osam miliona ljudi.

Najosetljivije grupe na povećan stepen aerozagađenosti su: deca, trudnice, starije osobe i osobe sa komorbiditetima bez obzira na starost.

Svim osetljivim kategorijama stanovnika, savetuje se da prate aplikacije i da svoje fizičke aktivnosti napolju usklade sa stepenom aerozagađenja. Po mogućstvu, najbolje je da ne izlaze iz kuće u ranim jutarnjim i večernjim satima kada je vazduh najviše zagađen.

Takođe važe preporuke da izbegavaju jako zagađene i prometne ulice, a da boravak napolju budu šetnje po parkovima i čistijim delovima grada koliko je to moguće.

„Postoje mnogi sajtovi i aplikacije na kojima se može pratiti aerozagađenje. Indeks zagađenosti vazduha – Air Quality Index (AQI) – uzima u obzir šest zagađujućih materija: čestice PM 2.5, čestice PM 10, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon. Najveći zagađivač u datom trenutku diktira i broj koji odražava ukupan indeks zagađenja“, kaže doktorka.

Ona dalje objašnjava da se aerozagađenje predstavlja AQI skalom (Air Quality Index) i služi kako bi se komplikovan sistem merenja preveo u lako razumljive parametre iz kojih bi građani dobijali direktne savete i uputstva.

Agencija za zaštitu životne sredine Srbije ima skalu od pet boja, dok Evropska agencija za životnu sredinu ima šestobojnu skalu.

Ljubičasta boja na obe skale označava najviše nivoe zagađenja. Koji god indeks da se koristi, u slučajevima kada je vazduh zagađen, građani mogu da osete zdravstvene tegobe. Od količine zagađujućih čestica, zavisi i to kakav će uticaj imati na zdravlje.

Kvalitet vazduha može biti : odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen i označava se zelenom, žutom, narandžastom, crvenom i ljubičastom bojom.

– AQI 0-50 – zelena boja – označava zadovoljavajući kvalitet vazduha

– AQI 50-100 – žuta boja – označava nizak nivo zagađenosti

– AQI 101-150 – narandžasta boja – predstavlja srednje zagađen nivo vazduha i označava da je potreban oprez kod dece, trudnica starijih osoba i onih koji imaju zdravstvene tegobe, posebno respiratorne (astma, HOBP). Njima se ne preporučuju veće fizičke aktivnosti na otvorenom.

– AQI 151-200 – crvena boja – označava visok nivo zagađenosti koji može biti opasan posebno za osetljive kategorije, ali i za sve kategorije stanovnštva. Kod svih građana mogu da se jave štetne posledice po zdravlje, blaže ili jače, a oni koji pripadaju osetljivim grupama mogu da se suoče sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama. Aktivna deca i odrasli, osobe sa srčanim i respiratornim oboljenjima poput astme treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom. Svi ostali, posebno deca, treba da ograniče boravak na otvorenom i izbegavaju sve aktivnosti koje podrazumevaju ubrzano i duboko disanje.

– AQI 201-300 – svetlo ljubičasta boja – označava vrlo opasan nivo zagađenosti i tada se izdaje zdravstveno upozorenje na vanredne uslove za sve građane, što znači da svi mogu da osete zdravstvene tegobe. I deca i odrasli, osobe sa hroničnim bolestima, treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom i da sve aktivnosti preusmere na zatvoren prostor. Potrebno je maksimalno smanjiti ili potpuno izbegavati naporne aktivnosti na otvorenom koje su praćene ubrzanim i dubokim disanjem.

– AQI >300 – tamno ljubičasta boja – bordo boja – označava opasno zagađenje i tada se proglašava zdravstveni alarm. Svi mogu da osete ozbiljne posledice po zdravlje i svi treba da maksimalno izbegavaju boravak na otvorenom, odnosno da bez preke potrebe ne izlaze napolje i da sve aktivnosti preusmere na zatvoren prostor.

Uticaj zagađenja vazduha i magle na različite kategorije stanovništva

Deca i bebe

„Deca spadaju u deo populacije koji je najranjiviji i sa najviše posledica od aerozagađenja. Razlozi za to su mnogostruki. Prvo, deca svojim nižim rastom, kao i bebe u kolicima se nalaze u nivou gde je vazduh najzagađeniji. Zatim, njihov imunološki sistem, njihova pluća kao i ostali organi nisu dovoljno razvijeni i najosetljiviji su na dejstvo štetnih agena“, kaže dr Plavšić.

Ona takođe dodaje da deca imaju i veći broj respiracija u minutu, pa samim tim unose i veću količinu zagađenog vazduha. Sve se to pojačava pri fizičkom naporu, tako da se, u uslovima kada aplikacije pokazuju crvenu boju, nikako ne preporučuju fizičke aktivnosti napolju, a boravak na otvorenom samo ukoliko je neophodno.

„Takođe je važno za sve osetljive grupe, za decu posebno, da što duže borave u prirodi i što dalje od velikih zagađivača. Znači treba izbegavati prometne ulice sa puno saobraćaja, kao i delove dana kada je aerozagađenost najizraženija“, smatra doktorka.

Dodaje da su kod dece češće respiratorne i druge infekcije, a svaka četvrta astma kod njih je izazvana aerozagađenjem.

Sagovornica portala N1 napominje da se zagađen vazduh okrivljuje i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije i mnoge druge bolesti.

Naučno je dokazano mnogobrojnim analizama i studijama da aerozagađenje menja gen deteta u smislu povećane mogućnosti za razvoj astme, pa i pojavu autizma. Taj deo genetike se zove epigenetika i bavi se regulacijom ekspresije gena (povećana ili umanjena) a stoji i pod uticajem spoljne sredine. Zagađena sredina ima veliki uticaj na zdravlje dece, od samog začeća, naročito do navršene druge godine života.

Trudnice

„Trudnice, naročito u prvom trimestru trudnoće su takođe veoma osetljiva kategorija. Aerozagađenje utiče na njihovo zdravlje, a posebno na razvoj ploda gde su moguća mnoga štetna dejstva, kao što su: prerani porođaj, beba manje težine od očekivane, ali i epigenetski uticaj na plod od perioda začeća, pa nadalje. Trudnice koje su živele u mestima sa visokim stepenom aerozagađenja, rađale su decu koja su kasnije imala češće plućne bolesti“, ističe doktorka.

Preporuke za boravak napolju i fizičku aktivnost su iste kao za decu i za pacijente sa respiratornim bolestima.

Kako navodi dr Plavšić, aerozagađenje dovodi i do poremaćaja reproduktivnih organa, i kod muškaraca i kod žena, izazivajući sterilitet.

Osobe sa respiratornim problemima

„Osobe koje boluju od bronhijalne astme ili hronične obstruktivne bolesti (HOBP) pluća su veoma ugrožene aerozagađenjem i uvek prve reaguju i javljaju se lekaru zbog pojačanih tegoba: iritacije grla, kašlja, otežanog disanja, „sviranja“ i osećaja teskobe u grudima“ kaže doktorka.

Ona naglašava da pacijenti treba redovno da uzimaju svoju terapiju i da je pojačaju po potrebi u tom periodu. Pored pogoršanja već postojećih bolesti, aerozagađenje je krivac za pojavu novoobolelih pacijenata od astme i od hronične opstruktvne bolesti pluća – HOBP.

„U zagađenom vazduhu mnoge čestice su i dokazano kancerogene poput arsena, olova i kadmijuma, tako da one mogu da utiču na pojavu karcinoma usne duplje, laringsa i pluća. Aerozagađenje se nalazi na trećem mestu kao uzročnik karcinoma pluća, posle pušenja i genetske predispozicije“, ističe dr Plavšić.

Izvor: n1info.rs

Naslovna fotografija: Ella Ivanescu / Unsplash