Budite se u kasnim noćnim satima? Niste jedini – evo zašto
Ukoliko imate problem sa buđenjem u kasnim noćnim satima, naročito oko tri sata, znajte da niste jedini i da nema razloga za brigu, naročito ako nakon toga možete normalno da zaspite.
Kako prenosi N1.hr, vreme, iako može biti iznenađujuće predvidljivo, zapravo nije značajno, kaže psihološkinja i stručnjakinja za spavanje Aleksa Kejn.
– U jednom trenutku ste možda imali razlog da se probudite u to vreme, možda kao odgovor na apneju za vreme spavanja ili plač bebe.
Povezani članci
Postoje četiri razloga zašto se budite noću o kojima treba da razmislite pre nego što dijagnostikujete nesanicu:
Nizak nivo šećera
Stručnjak za spavanje Majkl Brius ističe da mu pacijenti često dolaze s problemom buđenja u toku noći.
– Prvo što ih pitam je „Kad ste poslednji put jeli?”. Odgovor je obično oko 19h. Ako se probudite oko tri, to znači da je telu nestalo goriva, rekao je Brius za Sleep.
On dodaje da kad mozak prepoznaje gubitak energije, on pojačava lučenje kortizola kako bi ubrzao metabolički proces, ogladneo i probudio vas da jedete.
Šta učiniti?
– Nemojte ići gladni na spavanje, poručuje Brius.
Ipak, to ne znači da treba obilno da jedete pred spavanje, već da pojedete užinu od oko 250 kalorija 30 minuta pre spavanja. Ona bi trebalo da se sastoji od 70 posto složenih ugljenih hidrata i 30 posto proteina. Jabuka s malo maslaca od orašastih plodova bila bi savršena vrsta obroka pred spavanje.
Napomena: ako imate dijabetes, svakako bi trebalo sa svojim lekarom da proverite da li vam je nivo šećera u krvi pod kontrolom u toku noći. Često buđenje može ukazivati na to da vaši hormoni ili nivo glukoze u krvi variraju.
Prebacujete se iz dubokog u laki san
Noćno spavanje uključuje višestruke cikluse spavanja koji se odvijaju tokom sedam do devet sati sna, koliko je obično potrebno odraslim ljudima. Kada spavate, vaše telo prolazi kroz nekoliko faza sna:
- prelaz iz budnog stanja u spavanje
- lagan san
- dubok san
- REM (takođe lagani san)
Jednom kad prođete fazu dubokog sna (prva četiri do četiri i po sata) i uđete u lakši san (REM), lakše ćete se probuditi.
Dakle, ako zaspite oko 23h, u lagani san prelazite oko tri sata ujutro, navodi Džejms S. Findli, klinički direktor Programa bihejvioralne medicine spavanja u Pen Slip Centru u Filadelfiji. Budući da je vaš mozak aktivniji tokom REM faze, veća je verovatnoća da ćete se probuditi.
Šta učiniti?
Tokom faze lakog sna, mnogo je lakše probuditi se usled spoljnih faktora – buke, svetla, vrućine… Zbog toga je važno da svoju spavaću sobu dobro zamračite i da je držite hladnom. Osim toga, možete koristiti čepiće za uši ili maske za oči.
Anksioznost i stres
Ako postoji nešto u vašem životu što uzrokuje teskobu, to bi vrlo lako mogao biti uzrok buđenja.
Kortizol, koji je najpoznatiji kao hormon stresa, takođe može uticati na naš san. Istraživanja našeg cirkadijalnog ritma, pokazala su da nivo kortizola počinje da se povećava između dva i tri ujutro. Ako ste već pod stresom ili anksiozni, a nivo kortizola vam prirodno raste, nije ništa neobično da se probudite. Kada se simptomi simpatikusa pokrenu, povećan broj otkucaja srca i viši krvni pritisak takođe mogu sprečiti san.
Šta učiniti?
Tehnike opuštanja, poput dubokog disanja i pravilne higijene spavanja mogu vam pomoći da utišate svoj um i ponovno zaspite.
Problemi sa spavanjem u starijem dobu
Starenje takođe utiče na naše cikluse spavanja. Kako starimo, manje vremena provodimo u dubokom snu, pa smo skloniji buđenju zbog stvari poput buke i svetla. Osim toga, naše vreme spavanja i buđenja takođe se može promeniti: obično, kako starimo, odlazimo u krevet i budimo se ranije nego što smo to činili u mlađim godinama. Takođe, možemo razviti određeno zdravstveno stanje koje utiče na naš san ili uzimati lekove koji menjaju naše obrasce spavanja.
Šta učiniti?
Razgovarajte sa svojim lekarom o bilo kakvim značajnim promenama tokom sna, posebno o nesanici ili neobičnim buđenjima u snu. Isto tako, važno je da isključite medicinske probleme kao što su apneja, valunzi povezani s menopauzom, dijabetes ili nepravilan rad štitne žlezde, koji mogu uzrokovati noćna buđenja, prenosi Gloria.
Izvor: N1.hr
Naslovna fotografija: Photo by Kinga Cichewicz on Unsplash
Povezani članci
Ostali članci
Tri sata od obroka do plivanja: Istina ili mit?
Da li bi trebalo da izbegavamo pirinač?
