Cena blagostanja: Da li je ulaganje u svima dostupno zdravstvo dobro po ekonomiju?

Ako su politika i ekonomija poražene korona virusom od kog umire oko 3% obolelih, isplati li se polagati nadu u nekadašnje uređenje? U kakvom sistemu živimo ako se on tako lako dovodi do ivice pucanja i šta će se sa njim desiti ukoliko se u budućnosti pojavi nešto opasnije na horizontu?

Većina društvenih uređenja ne obezbeđuje adekvatnu raspodelu novca, medicinskog znanja i usluga. Naše zdravlje i zdravlje naše dece gurnuto je na tržište kao da je reč o još jednom proizvodu u supermarketu. Da li je drugačiji svet moguć? Da li bi živeli lepše ako bi medicina i zdravstveni sistem imali ogroman budžet na raspolaganju?

IMA LI NOVCA?

Povezani članci

Sve zdravstvene koristi od maženja s partnerom

Deset najskupljih rasa mačaka na svetu

Zamislite trilion dolara. To je hiljadu milijardi dolara. Suma deluje nestvarno, ali prema pisanju Gardijana ona predstavlja samo 1% ukupnog svetskog dohotka. Sjedinjene Američke Države svakih godinu i po dana toliko potroše na vojsku. Kompanije Majkrosoft, Amazon i Epl pojedinačno vrede više od triliona, a 1% najbogatijih ljudi na svetu raspolaže sa neverovatnih 162 triliona dolara, što predstavlja oko 45% ukupnog svetskog bogatstva. Novca ima, ali nije pravilno raspoređen.

Naučnici koji širom sveta rade na rešavanju mnogih problema guše se u nedostatku finansijske podrške i neopravdano komplikovane birokratije. Keš injekcija drastično bi ubrzala njihov dolazak do novih rezultata, u šta smo se uverili u poslednje vreme. Pre aktuelne epidemije bilo je nezamislivo da se bezbedna vakcina proizvede za godinu dana, a sada je šest takvih.

KOLIKO GOD DA SE ULOŽI, ISPLATI SE

U prošlosti smo se već otarasili pojedinih bolesti, kao što su, na primer, velike boginje, tako da nema razloga za sumnju da bi dodatno ulaganje u medicinu okončalo i mnoge druge. Polio, od kog je u svetu 1988. godine obolelo više od 350.000 ljudi, zahvaljujući programu vakcinacije sveden je do 2018. na samo 33 slučaja u Pakistanu i Avganistanu. Ova bolest, čije je iskorenjivanje bilo nadohvat ruke, ostavljala je najgore posledice po decu, kod kojih je dovodila do trajnog invaliditeta. Korona virus trenutno osujećuje borbu protiv polia i prošle godine je zabeležen rast infekcija, što se ne bi dogodilo da je vakcina bila lako dostupna svima i u vanrednoj situaciji. Nesumnjivo je, međutim, da su mnogi mladi zaštićeni i pošteđeni mučnog života, tako da mogu nesmetano da žive i, što je velikom kapitalu posebno drago, doprinose globalnom i nacionalnom budžetu.

Političari retko uzimaju u obzir takve prednosti zdravlja. Zdravstveni sistemi vagaju se bez dalekovidosti i konstantno se zanemaruje da se ulaganjem u kvalitetne i svima dostupne zdravstvene usluge stiče ogromna dobit. Povodom dvadesetogodišnjice od objavljivanja Svetskog izveštaja o razvoju, to je potvrdila i međunarodna komisija naučnog časopisa Lanset. U njenom osvrtu na poboljšanje zdravlja, objavljenom 2013, osnovni zaključak mogao bi se svesti na rečenicu: koliko god da se uloži, isplati se. „Povratak od investicija u zdravstvo je impresivan. Smanjenje smrtnosti zaslužno je za oko 11% nedavnog ekonomskog rasta u zemljama sa niskim ili srednjim dohotkom“, piše u izveštaju.

SVIMA DOSTUPNO ZDRAVSTVO JE NAJBOLJE REŠENJE

Komisija se složila u još jednom pogledu – svima dostupan zdravstveni sistem najbolji je način da se do 2035. godine ostvare dramatična poboljšanja u svetu. Tajna je u tome što ljudi sa boljom medicinskom negom provode duže periode života bez zdravstvenih problema, što se zatim pozitivno odražava na ekonomski razvoj i dovodi do povratka uloženog. Pogodnost je i što se investicije vraćaju veoma brzo sa stanovišta nacionalnog planiranja, u opsegu koji se meri jednom generacijom.

„Temelj potrošnje morao bi biti usmeren na univerzalnu zdravstvenu negu. Gotovo ništa drugo nije pravedno, efikasno i neće isporučiti ono što vam je potrebno za održivost“, rekao je Džeremi Farar, direktor fondacije „Wellcome“, jedne od najvećih dobrotvornih medicinskih fondacija na svetu. Ali, dok se postavlja pitanje koliko bi to koštalo – ni trilion dolara ne bi mogao da omogući zdravstvene usluge svima na svetu, retko se bavimo cenom života sa lošom ili nedostupnom medicinskom negom.

Prema izveštaju koji je objavila Svetska zdravstvena organizacija, zbog plaćanja zdravstvenih usluga iz sopstvenih sredstava na desetine miliona ljudi dospe ispod granice siromaštva svake godine. Samo 2015. takva sudbina zadesila je oko 90 miliona stanovnika naše planete. Ulagati, ako ne trilione, onda barem milijarde dolara u javne zdravstvene sisteme i truditi se da se spreči poražavajuća statistika od velike je važnosti kako za budućnost, tako i za očuvanje ljudskog dostojanstva.

Vakcine trenutno mogu da nam pomognu da pobedimo manje od 30 infektivnih oboljenja, dok je od četrdesetih godina prošlog veka identifikovano više od 320. Pojedini patogeni su zastrašujući. Nipa virus, na primer, koji je prešao sa slepih miševa na svinje, a potom i na ljude, zabeležen je prvi put u Maleziji 1998. godine. Njegova stopa smrtnosti je od 40 do 75%, a leka i vakcine nema. Ako ne promenimo dosadašnji način ophođenja prema zdravlju, nije teško zamisliti kakve bi bile posledice pandemije.

NOVI ZELAND KAO POZITIVAN PRIMER

Zemlje koje su spremne da ulože mnogo u zdravstvene sisteme pokazale su se daleko sposobnijim da prebrode epidemiološke i druge krize. Osiromašena Kuba veoma je posvećena zdravlju pa je, pored toga što predstavlja jednu od zemalja sa najvećim brojem doktora po glavi stanovnika, trenutno i u fazi ispitivanja sopstvene vakcine protiv kovida. Strah od diktaturi sklonog socijalizma, koji se uvek pojavljuje kada se spomene Kuba, ne predstavlja dobar argument. Novi Zeland je, na primer, odneo pobedu protiv korona virusa kao malo koja druga zemlja, a nema socijalističko uređenje Kube.

Novozelandska vlada premijerke Džasinde Ardern odvojila je više milijardi dolara iz budžeta za ulaganje u zdravstvo i obrazovanje 2018. godine. Opozicija je kritikovala potez, smatrajući ga lošim po ekonomiju i radnike. Ministar finansija Grant Robertson pravdao se rečima: „Želimo da Novi Zeland bude mesto gde će svi imati pravične šanse i gde pokazujemo ljubaznost i razumevanje jedni za druge. Ove promene su o merenju uspeha na drugačiji način. Naravno da je jaka ekonomija važna, ali ne smemo izgubiti iz vida zašto je važna. Najvažnija je da bi se svima nama omogućilo da imamo bolje živote. Vlada postavlja blagostanje ljudi u centar svih svojih radnih aktivnosti.“

NE PLATIŠ NA MOSTU…

Godinu i po dana posle te izjave kovid je počeo da zaustavlja svet, ali ne i Novi Zeland. Zahvaljujući drugačijem vrednovanju ljudskih života i oslanjanju na epidemiologiju, beleže se sjajni rezultati. U vreme pisanja ovog teksta u zemlji nema nijednog slučaja infekcije korona virusom. Država dozvoljava odlazak putnika sa granice tek kada provedu dve nedelje u izolaciji, što garantuje otkrivanje obolelih na vreme. Ukoliko se desi da virus prebegne, odlučnim testiranjem i ograničenjem kretanja veoma brzo se zaustavlja lanac prenošenja u zajednici i sve se ponovo vraća u normalu. Od oko pet miliona stanovnika, od početka epidemije na Novom Zelandu obolelo je tek oko 2.500 ljudi, dok je ukupan broj smrtnih slučajeva 26. Koncerti, bioskopi, izlasci, utakmice, proslave… Sve se to održava čak i bez nošenja maske, jer nema opasnosti od zaraze.

Da li je sada po ekonomiju bolje ulaganje u zdravstveni sistem i obrazovanje ili prepuštanje igrama na sreću? Bez novca usmerenog u kvalitetno i svima dostupno lečenje budućnost je neizvesna i ne mnogo mudra. Kad bolest uzme maha, niko više ne pita za cenu. Ili se novac obično spominje da bi se istakle negativne posledice. Teško nam je da zamislimo jedan trilion dolara uložen u zdravlje ali, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, pandemija kovida će nas koštati više od 22.