Da li stres povećava rizik od dobijanja srčanog udara?
Svi već znamo da stres negativno utiče na naš organizam. Da li je on, međutim, u stanju da izazove neka teža oboljenja, kao što je, na primer, srčani udar?
Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje, napomenućemo najčešće faktore rizika ove bolesti. To su:
- gojaznost;
- visok krvni pritisak;
- pušenje;
- povišen nivo holesterola;
- nedostatak fizičke aktivnosti;
- neadekvatna ishrana.
Kako stres utiče na telo?
Kratkoročni stres nije nužno loš za nas. On nas, na primer, može podstaći da završimo hitan zadatak i budemo produktivniji. S druge strane, kada smo konstantno izloženi stresu, možemo očekivati probleme kao što su: anksioznost, depresija, napetost mišića, nesanica, bol u stomaku i glavobolja.
Može li stres da dovede do infarkta?
Kada smo pod stresom, naše telo luči kortizol, koji je poznat i kao „hormon stresa“. Ako je proizvodnja ovog hormona previsoka u relativno dugom vremenskom periodu, to može dovesti do smanjenog dotoka krvi u srce, rasta krvnog pritiska, pojave zapaljenja, a to su sve faktori rizika za dobijanje infarkta i drugih kardiovaskularnih bolesti.
Dakle, odgovor na pitanje iz naslova je potvrdan, zbog čega je važno da zarad prevencije stresa, osim na ishranu i fizičku aktivnost, obratite pažnju i na svoje mentalno zdravlje i potrudite se da izbegnete suvišan stres u svojoj svakodnevici.
Izvor: Aktivni.si
Autorka naslovne slike: Kat Smith