Eksperiment Slovenke sa snegom uzburkao Fejsbuk: Probala je da ga zapali i evo šta se desilo

Sneg koji je prethodnih dana zabeleo region, osim problema u saobraćaju, ponovo je iznedrio i stare teorije zavere koje se munjevito šire društvenim mrežama. Jedna od njih pojavila se na Fejsbuku, gde je korisnica tvrdila da je reč o „neprirodnom“, takozvanom „NATO snegu“ – jer se, kako navodi, ne topi čak ni kada se drži iznad plamena.

Pozvala druge da probaju isto

„Držala sam grudvu snega iznad plamena duže vreme, ali iz nje nije kapnula nijedna kap vode. Umesto toga, pojavio se crni dim i neprijatan miris po kuhinji“, napisala je autorka objave, uz fotografiju snega koji joj je delovao sumnjivo. Ujedno je pozvala i ostale korisnike da sami izvedu isti eksperiment.

Objava je brzo podeljena više puta i završila je u brojnim Fejsbuk grupama sa velikim brojem članova. Mnogi su, podstaknuti njenim tvrdnjama, zaista pokušali isto – neki su čak objavili i video-snimke svojih „testova“. „Trećina grudve se već ‘istopila’, ali nema ni jedne kapi vode“, rekla je jedna korisnica u snimku koji se ubrzo proširio mrežama, piše Metropolitn.si.

Nije teorija zavere – već fizika

Ipak, u komentarima su se ubrzo pojavila i objašnjenja onih koji su pokušali da smire situaciju. „Nema nikakve magije, zavere niti ‘neuništivog snega’. U pitanju je fizika – i to ona koja se odvija brže nego što ljudsko oko može da isprati“, napisala je jedna korisnica.

Kako objašnjava, kada plamen upaljača dođe u kontakt sa snegom ili ledom, dešava se više procesa istovremeno. Led se zaista topi, ali vrlo lokalno i izuzetno brzo, a mala količina nastale vode gotovo odmah isparava zbog visoke temperature. Pošto je količina vode minimalna, ona nema vremena da se razlije ili počne da kaplje. Deo vode može čak i ponovo da se zaledi jer je površina snega i dalje vrlo hladna.

Ako je sneg veoma čist ili izrazito hladan, ovaj efekat je još manje uočljiv. Plamen upaljača jeste vruć, ali prenosi relativno malu količinu toplote, dok sneg i led imaju veliku tzv. latentnu toplotu topljenja – potrebno je mnogo energije da bi se primetna promena zaista videla.

Fenomen poznat širom sveta

Tvrdnje o „neprirodnom snegu“ nisu novost niti su nastale lokalno. Slične teorije kružile su i ranije u drugim zemljama, a naročito su se širile tokom velikih snežnih padavina u SAD i Evropi. Zbog viralnosti ovakvih snimaka, brojni strani mediji su se već bavili ovom temom uz pomoć stručnjaka.

Američki portal USA Today je još 2014. godine, tokom obilnih snežnih padavina u saveznoj državi Virdžiniji, konsultovao meteorologa Majka Stouna. Televizija WTVR News tada je ponovila eksperiment, a Stoun je objasnio da je u pitanju sublimacija.

Sublimacija je fizički proces u kojem supstanca prelazi direktno iz čvrstog u gasovito stanje, bez prelaska u tečno. Iako se najčešće pominje u vezi sa suvim ledom, može se javiti i kod snega u specifičnim uslovima.

Profesor hemije i biohemije dr Tendi Grabs sa Univerziteta Stetson objasnio je za USA Today da bi se grudva snega vremenom ipak istopila ukoliko bi plamen dovoljno dugo delovao i ako bi se stvorila veća količina vode – tada bi topljenje i kapljanje postali vidljivi.

Zašto sneg pocrni?

Jedno od pitanja koje je dodatno uznemirilo korisnike jeste pojava crnih mrlja na snegu tokom zagrevanja. Objašnjenje je jednostavno: reč je o čađi. Ona nastaje usled nepotpunog sagorevanja gasa u upaljaču. Na otvorenom prostoru čađ uglavnom ne primećujemo, ali u ovom slučaju sneg deluje kao filter koji zadržava sitne čestice, pa se one jasno vide na beloj površini.

Zaključak je jasan: sneg koji „ne kaplje“ na plamenu nije dokaz zavere, već još jedan primer kako nas fizika može zbuniti – naročito kada je gledamo kroz objektiv društvenih mreža.