Evo šta se događa sa našim telom kada je napolju velika vrućina

Na Zemlji je nedavno zabeležen najtopliji dan u istoriji, a stručnjaci upozoravaju da bi taj rekord mogao biti srušen još nekoliko puta, budući da klimatska kriza dovodi do sve viših i viših temperatura.

A to se događa vrlo brzo. Novi izveštaj otkriva da je prošli mesec bio daleko najtopliji jun u modernoj istoriji, a poslednjih devet godina svaki put je jun rušio rekord iz prethodne godine, piše CNN, a prenosi N1 Hrvatska.

Ekstremno vrući dani, najtopliji u letnjim mesecima, sada su češći nego što su bili 1970. godine na oko 195 lokacija širom SAD-a, pokazuju podaci istraživačke organizacije “Climate Central”. Nekih 71 posto tih lokacija sada se suočava s najmanje sedam dodatnih ekstremno vrućih dana svake godine.

Možda se ne čini kao mnogo, no posledice su katastrofalne.

U jednom okrugu savezne države Teksas, najmanje 11 ljudi umrlo je za tek nešto više od nedelju dana tokom toplotnog talasa u junu. U Meksiku su visoke temperature ubile najmanje 112 ljudi od marta ove godine, a nedavni toplotni talas u Indiji odneo je najmanje 44 života u saveznoj državi Bihar.

Šta se događa u našem telu kada su velike vrućine?

Ljudsko telo “naviklo” je na određeni raspon temperatura, najčešće između 36 i 37 stepeni Celzijusa. Kada mozak oseti promenu – bilo ona viša ili niža od normalnog raspona – on pokuša pomoći telu da se rashladi ili zagreje, kaže dr Džudit Linden, zamenica izvršnog direktora odeljenja za hitnu medicinu medicinskog centra u Bostonu.

“Ima nekoliko načina na koje mozak pokušavada ohladi telo. Jedan od njih, prvi koji nam pada na pamet, je znojenje”, kaže Linden i dodaje: “Pore se otvaraju, telo se znoji, a taj znoj isparava, što hladi telo.”

Drugi način na koji se telo hladi je širenjem krvnih sudova i ubrzavanjem pulsa, čime toplina i krv dolaze na površinu tela i pomažu u oslobađanju viška topline.

Kada smo izloženi visokim temperaturama, telu postaje sve teže da se efikasno ohladi, a ako je okruženje vruće i vlažno, znoj ne isparava lako – što dodatno podiže temperaturu tela, prenosi Mayo Clinic.

“Ako je vlaga u vazduhu na visokom nivou, zapravo nije potrebna naročito visoka temperatura vazduha kako bi se stvorio osećaj ekstremne vrućine”, kaže Linden.

Visoka telesna temperatura može izazvati oštećenje mozga i drugih vitalnih organa, upozorava američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), ali i druge bolesti izazvane vrućinom.

Vrste bolesti izazvane vrućinom

Blage bolesti izazvane vrućinom, uključujući grčeve, ujedno su i najčešće, kaže Linden. Grčeve mogu imati ljudi koji se mnogo znoje, uključujući i tokom fizičke aktivnosti. Jako znojenje troši puno soli i tečnosti iz tela, što može dovesti do bolova i grčeva u mišićima, najčešće u stomaku, rukama ili nogama, kaže CDC.

Vrućina može izazvati i osip na telu. Iritaciju kože izaziva jako znojenje na vrućem i vlažnom vremenu, a osip se najčešće pojavljuje kod dece, kaže CDC. Najčešće se radi o crvenilu i plikovima na mestima poput vrata, gornjeg dela trupa ili unutrašnje strane lakta.

Kada naše telo više ne može efikasno da se ohladi, može doći do iscrpljenosti izazvane vrućinom.

“U ovom slučaju doći će do jakog znojenja, jer telo ulaže velike napore da pokuša da izbaci višak vrućine. Osećaćete vrtoglavicu, moguće i mučninu i glavobolju, a često koža prebledi i postane lepljiva. Puls je ubrzan”, objašnjava Linden i dodaje: “To je poslednji pokušaj tela da se ohladi pre nego što pređe granicu sigurnog.”

Toplotni udar najozbiljnija je bolest izazvana vrućinom, a može dovesti do smrti ako se ne leči.

“Do udara dolazi kada temperatura vašeg tela pređe 40-ak stepeti, a telesni mehanizmi hlađenja zakažu”, kaže Linden.

Znakovi upozorenja uključuju naročito visoku temperaturu tela, crvenu i suvu kožu, ubrzani puls, glavobolju, vrtoglavicu, mučninu i gubitak svesti, kaže CDC.

Simptomi toplotnog udara su i zbunjenost i uznemirenost, kaže Linden.

“Kada neko na vrućini postane zbunjen ili uznemiren, to treba tretirati kao simptome toplotnog udara. Morate nazvati hitnu službu ili bez odlaganja pronaći pomoć, a osobu maknuti s vrućine”, savetuje ona.