Kako je Stiv Džobs trenirao mozak korak po korak?
Ako sednete i samo promatrate sebe, otkrićete koliko je vaš um nemiran. A kada pokušate da ga smirite, situacija će se samo pogoršavati. Ako se nakon nekog vremena um ipak smiri, otvoriće vam se najsuptilnije stvari. Vaša intuicija će se izoštriti, vizija će vam postati jasnija, moći ćete da osetite sebe u sadašnjem trenutku – ovde i sada. Vaše misli će se usporiti, svest će vam se proširiti i videćete nemerljivo više nego pre. Ovako je Stiv Džobs opisao učinak meditacije svom biografu Volteru Ajzaksonu.
Svesna meditacija vodi poreklo od zen budizma i taoizma. Džobs je o tome ispričao Ajzaksonu neposredno pre svoje smrti, do tada je već godinama praktikovao meditaciju. O tome svedoči novinar i pisac Džefri Džejms, koji je s Džobsom početkom 1990-ih razgovarao o tome kako su zen i programiranje povezani.
U ono vreme, ovo je bilo nešto egzotično, priznaje Džejms, ali čak je i ovde Džobs bio ispred svog vremena. Uostalom, danas pozitivne učinke meditacije dokazuje nauka, a divovi kao što su Google, General Mills, Target i Ford posebno treniraju svoje zaposlene gotovo istoj meditaciji koju je Džobs otkrio pre nekoliko decenija.
Kako meditirati?
Sudeći prema citatu koji je izdvojio Ajzakson, meditacija koju je praktikovao Džobs vrlo je slična onoj koju je Džejmsa podučavao poznati borilački umetnik Jang Jin Ming. Evo njegove lekcije, koja uključuje šest koraka:
Korak 1
Sednite prekrštenih nogu na osamljenom, tihom mestu, po mogućnosti na ravnom jastuku kako biste smanjili naprezanje leđa. Počnite duboko da dišete.
Korak 2
Zatvorite oči i slušajte unutrašnji monolog, misli koje vam motaju po glavi: posao, kuća, TV… Ovo je brbljanje vašeg „majmunskog umaˮ. Ne pokušavajte da ga zaustavite, barem ne sada. Samo gledajte kako vam um skače s jedne misli na drugu. Ponavljajte ovu vežbu 5 minuta dnevno sedam dana.
Korak 3
Umesto što pokušavate da utišate svoje uskovitlane misli, pokušajte da preusmerite pažnju na deo vašeg uma koji razmišlja mirno i polako i jednostavno promatra svet oko sebe. On ne daje procene, ne traži značenja, on jednostavno vidi, čuje i oseća.
Kada otvorite oči, svet oko vas će vam se činiti malo drugačijim, novim, pa čak i pomalo čudnim.
Većina ljudi u to i ne sumnja, iako se to nekome može otvoriti u trenucima preokreta, kada „majmunski” um utihne. Ali, čak i kada smo potpuno u njegovoj milosti, kada on zapoveda: „Požuri! Hajdemo!ˮ ne dajte mu da dođe k sebi, jer drugi deo uma neprimetno nastavlja neužurban, temeljan posao.
Korak 4
Kako postanete svesni staloženog dela uma, zamolite ga da postupno usporava rad „majmunskog umaˮ. Džefriju Džejmsu, na primer, pomogla je vizuelizacija opisanog. Nemojte se uzrujati ako se s vremena na vreme probudi nemiran um. Međutim, videćete da se više odmara nego što stvara buku u glavi.
Korak 5
Nakon što smirite svoj „majmunski um”, nastavite da se usredsređujete na staložen um, a onda će se dah usporiti. Osetićete dodir vazduha na svojoj koži. Možda ćete osetiti kako krv teče u telu. Ako otvorite oči, svet oko vas će se činiti malo drugačijim, novim, pa čak i pomalo čudnim. Recimo da prozor postaje samo pravougaonik ispunjen svetlom. Ne treba ga otvarati ili zatvarati, popravljati ili prati. Jednostavno je, ovde i sada. Baš kao i ti, ovde i sada.
Korak 6
Biće vam potrebno neko vreme da se dođe do ovog stanja. Ali, ako ste sve učinili kako treba, tada nećete osetiti vreme koje je prošlo od trenutka kada ste započeli praksu do trenutka kada se užurbani um isključio. Postupno, iz dana u dan, povećavajte trajanje svoje meditacije. Začudo, koliko god dugo trajalo, nećete osetiti protok vremena.
Pozitivan uticaj meditacije
Oslobodićete se stresa. Čak i ako se u životu pojave poteškoće, malo je verovatno da će prerasti u ozbiljne nemire.
Zaboravite na nesanicu. Džefri Džejms svedoči da su mu uz redovnu praksu dovoljne 2-3 sekunde da zaspi.
Počećete jasnije da razmišljate i tačnije procenjujete sve što se događa u životu. Džefriju Džejmsu, meditacija svesnosti pomogla je da se odmakne od destruktivnih odnosa u privatnom životu i napusti posao zbog kog se osećao nesrećnim.
Izvor: Psychologies Russia
Naslovna fotografija: EPA/MONICA M. DAVEY