Kakve veze serotonin, poznati hormon sreće, ima sa produženim kovidom? Istraživači došli do novih otkrića

Istraživači su analizirali krv pacijenata koji su imali produženi kovid. Uvideli su da ovi pacijenti imaju nizak nivo serotonina.

Šta može da se zaključi na osnovu toga i kakva je veza između serotonina, poznatog kao hormon sreće, i produženog kovida, za RTS objašnjava prof. dr Marin Jukić sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Serotonin je u suštini jedan mali i vrlo važan molekul koji radi puno toga u našem organizmu, napominje profesor Jukić. Evolutivno, on je vrlo dobro očuvan i imaju ga sve životinje, kao i mnoge biljake.

Serotonin je u suštini jedan mali i vrlo važan molekul koji radi puno toga u našem organizmu, napominje profesor Jukić. Evolutivno, on je vrlo dobro očuvan i imaju ga sve životinje, kao i mnoge biljake.

„U ljudskom organizmu on radi upravo tako, kao hormon sreće. Određeni lekovi koji se koriste za lečenje anksioznosti i depresije zapravo se baziraju na povećanju serotonina u mozgu. Međutim, on postoji na mnogim drugim mestima. Postoji u crevima gde određuje brzinu varenja, pa imamo lekove koji na principu serotoninske modulacije, zapravo su lekovi protiv povraćanja. Takođe, on je odgovoran za zgrušavanje krvi, ima jednu važnu ulogu i tu. Termoregulacija, ciklus san i budno stanje, i mnogo, mnogo toga“, objašnjava gost Jutarnjeg programa RTS-a.

Optimalan nivo serotonina

Nivo serotonina se meri rutinski biohemijskom analizom krvi i može se obaviti u bilo kojoj laboratoriji. Međutim, ove analize ne mere serotonin u mozgu, već periferni serotonin iz krvi, što su istraživači i merili u analizi produženog kovida.

„Optimalne vrednosti su otprilike oko jedan mikromol, što deluje prilično malo. Znači, nema ga mnogo, podložan je varijacijama i takođe, postoje različiti standardi u zavisnosti od različitih mašina, tako da ono što je važno jeste da pacijent, na primer, gleda referentni opseg, zato što su mašine nabaždarene da to tako mere“, dodaje profesor.

Serotonin u krvi se smanjuje zato što ne unosimo dovoljno nutrimenata iz kojih se on sintetiše, a to je aminokiselina triptofan, koju dobijamo iz hrane.

Hrana koja ima dosta triptofana je na primer, čokolada, napominje dr Jukić, zato je i stekla reputaciju da nas čokolada čini srećnima. Takođe, ima ga u većini proteinski bogate hrane – jaja, meso, mahunarke… Kod sniženih vrednosti serotonina javljaja se dosta manifestacija, mada nisu sve direktne.

„Dakle, imamo promenu korišćenja energije. Masno tkivo reaguje, produkuje više energije. Celo telo to tumači kao stres, i onda smo pospaniji, nešto smo sporiji, nešto manje promišljamo i imamo jednostavno celokupnu usporenost. Smanjenje serotonina zapravo indikuje to šok stanje organizma, gde organizam treba da se pripremi na neku pretnju ili da odgovori na neku pretnju“, ističe farmaceut.

Upravo to su i rezultati ove studije pokazali. Istraživači su dokazali da povećana izloženost interferona alfa, koji je jedan od stvari koja se dešava i kod akutnog i kod produženog kovida, smanjuje nivo serotonina. Zato je serotonin pokazatelj da imuni sistem nikada nije uradio ono što je trebalo da uradi.

„Znači, ili je patogen, odnosno problem, ostao negde u organizmu i još uvek imuni sistem pokušava njega da iskoreni, ili je jednostavno imuni sistem imao neku pogrešnu informaciju i na taj način ostao jako aktivan i drži onda telo u ovom stanju u kome imamo sve simptome koje zapravo imamo i u samom kovidu“, dodaje sagovornik Ivane Božović.
Šta se može zaključiti iz rezultata istraživanja

U istraživanje su bili uključeni pacijenti kod kojih je produženi kovid perzistirao 24 nedelje i u uzorku je bilo 50 ispitanika. Mereni su parametri kod onih koji su imali produženi kovid i kod onih koji su se oporavili.

Zaključili su da kod pacijenata sa produženim kovidom nivo serotonina je niži i da je intenzivan metabolizam serotonina. Rezultati su replikovani na još tri nezavisne studije i na dve od tih tri dokazano je da se takođe pojavljuje manjak serotonina.

„Međutim, naravno, još uvek kod ovih stvari koje posmatrate unazad potrebno je puno pacijenata da bi se jednostavno došlo do preciznih rezultata“, napominje prof. Jukić i dodaje da smanjenje serotonina nije glavni uzrok, već je problem produženi imuni odgovor.

„Međutim, ono što može serotonin da predstavlja jeste jako dobar biomarker, što može da skrene pažnju kliničarima koji imaju ovakvog pacijenta, da, na primer, u nekoj perspektivi, ukoliko bi prošlo nekoliko nedelja posle kovida, a pacijenti se i dalje osećaju loše, možda može da se izmeri serotonin, pa da se vidi kako da se s tim pacijentima postupa“, ističe dr Jukić.
Kako povratiti serotonin kod produženog kovida

Postoji mnogo mehanizama kako se prirodno može povratiti nivo serotonina, međutim, naglašava profesor, kod pacijentat sa produženim kovidom ta ravnoteža je narušena i ne može tako lako da se vrati.

„U tom slučaju potrebno je delovati na uzrok, odnosno smiriti imunski odgovor i pronaći razlog zašto je on aktiviran. Možda je još uvek neki zaostali patogen prisutan. Ali takođe, naravno i ishrana je jako važna. Znači, ishrana bogata triptofanom, jer se bez njega ne može nadoknaditi serotonin“, zaključuje prof. dr Marin Jukić.