Koje piće izaziva najteži mamurluk?

Vreme je božićnih i novogodišnjih okupljanja, pa je dobro podsetiti se nekoliko važnih činjenica o alkoholnim pićima, te njegovim pozitivnim i negativnim posledicama. Nadamo se da će vam koristiti ono što sledi…

Alkohol smiruje i spušta inhibicije

Za početak, treba istaći da alkohol poseduje pozitivna svojstva zbog kojih i jeste toliko popularan, čak i među nekim životinjama. Istraživanja su pokazala da je tajna u tome što istovremeno deluje kao sedativ i kao stimulans. Naučnici se uglavnom slažu da je sposobnost alkohola da podstakne otpuštanje dopamina u delu mozga poznatom kao striatum, no taj mehanizam još nije sasvim istražen.

Farmakolog Vladimir Trkulja s Medicinskog fakulteta u Zagrebu ističe da je etilni alkohol prvenstveno depresor središnjeg nervnog sisteva (CNS).

„Funkcije CNS-a koje alkohol potiskuje ili guši zavise od doze“, poručuje Trkulja.

„Pri nižim dozama prve potisnute funkcije su inhibitorne. To se manifestuje time da ljudi uz manju količinu alkohola, tj. pripitost, postaju slobodnijeg ponašanja, pričljivi, spremniji za šalu itd. To nije posledica stimulacije CNS-a, već potiskivanja onih funkcija koje inhibiraju ili kontrolišu te oblike ponašanja. Ta faza, uobičajeno popraćena osećajem prijatnosti, zaista se podudara s pojačanom aktivnošću nekih dopaminskih projekcija iz striatuma u limbičke strukture i amigdalu. Slično se zbiva i kada su nadražaji sasvim drugi, npr. utoljavanje gladi ili žeđi, osećaj ljubavi ili, ako smo izloženi raznoraznim drugim sredstvima koja mogu da uzrokuju zavisnost, na primer kocki, kanabinoidima, psihostimulansima itd.“, kaže Trkulja.

Napominje da alkohol istovremeno s potiskivanjem inhibicija potiskuje i brojne druge funkcije.

„Na primer, alkohol inhibira neke kognitivne sposobnosti – produžava vreme reakcija na spoljašnje nadražaje, što, između ostalog, znači da je i reaktivnost u saobraćaju snižena. Kako doze rastu, to sve više prevladaju daljnji inhibicijski učinci pa postaju suprimirane i jezgre iz produžene moždine, što se očitava kao osećaj psihomotorne smirenosti, odnosno sedacije. U najvišim dozama, u najtežim oblicima akutnog trovanja, alkohol će oslabiti čak i centar za disanje pa čovek može da umre od zastoja disanja“, tumači Trkulja te ističe da je alkohol prvenstveno depresor.

„Primarna meta koju alkohol pogađa su receptori za glavni inhibicijski neurotransmiter u mozgu GABA. On pojačava aktivnost tzv. GABA –A inhibicijskih receptora. To su isti oni na koje deluju lekovi za smirenje, benzodiaezepini, npr. popularni diazepam, odnosno Normabel. S diazepamom se takođe, ako uspe da se pogodi odgovarajuća doza, može postići slično stanje pripitosti kao s alkoholom. No, tablete koje su na raspolaganju sadrže ga toliko da kad ih progutamo, odmah sledi izražena sedacija – to mu je medicinska svrha. Neke niže, manje doze zapravo bi ostvarivale iste učinke kao malo doze alkohola“, kaže Trkulja.

Glavni rizici za mamurluk

U ovom tekstu nećemo se baviti svim dugoročnim posledicama konzumiranja alkohola na zdravlje, već samo mamurlukom. Mamurluk nije neuobičajena pojava nakon večeri provedene u društvu alkohola. No, različite vrste pića deluju različito, a i ljudi različito reaguju na njih.

Pre svega treba imati na umu da je alkohol diuretik (povećava izlučivanje vode mokraćom), što znači da će sva pića u određenoj meri uzrokovati dehidrataciju. A dehidratacija već sama po sebi može da bude uzrok glavobolje.

Tu vredi opšte pravilo da više pića podrazumeva veću verovatnoću za mamurluk.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Studies on Alcohol and Drugs iz 2013, pušači umeju da budu izloženi većem riziku od mamurluka.

Konačno, rizik za mamurluk je veći ako pijemo na prazan želudac nego ako uz piće jedemo i pijemo vodu.

Mamurluk ovisi i o vrsti pića

Mnogi ljudi imaju iskustvo da im tamnija pića uzrokuju jači mamurluk. Naučna istraživanja pokazala su da su uzrok toga tzv. kongeneri, koji uobičajeno pića čine tamnijima.

Nekoliko studija utvrdilo je da pića s najvišim nivoima kongenera, poput burbona, uzrokuju ozbiljniji mamurluk od pića s malo kongenera, kao što je, na primer, votka. No, naučnici ističu da etanol sam po sebi ima znatno jači učinak na mamurluk od količine kongenera.

Slično je pokazalo istraživanje sprovedeno 2019. na velikom uzorku od 5000 ljudi pomoću aplikacije Drink Less App. U njemu su stručnjaci potvrdili da veća količina alkohola dovodi do povećanja težine mamurluka. 

No, takođe su otkrili da postoji povezanost između vrste konzumiranog alkoholnog pića i težine mamurluka. Crno vino bilo je povezano s najvećom težinom mamurluka, dok su pivo, jabukovača i žestoka bezbojna pića bili povezani s blažim oblikom mamurluka.

Šta su kongeneri koji uzrokuju mamurluk?

Kongeneri su manja jedinjenja koja se, uz alkohol etanol, prirodno javljaju kao rezultat procesa destilacije i fermentacije. Iako je etanol glavni izvor mamurluka i drugih neprijatnih kognitivnih i bihevioralnih dejstava alkohola, uloga kongenera je zanimljiva zbog potencijalne toksičnosti mnogih od njih uprkos njihovim malim udelom.

U procesu proizvodnje pića kvasac fermentiše šećere i pretvara ih u etanol. Nusprodukt ove reakcije su kongeneri. Količina kongenera u piću zavisi od korišćenih ugljenih-hidrata, izvornom šećeru, te soja kvasca koji fermentiše šećer. Ona je veća u alkoholu napravljenom od grožđa nego u onom koji se priprema od žitarica.

Jedan specifični kongener koji je uključen u učinke mamurluka je i metanol, alkoholni spoj koji se nalazi u alkoholnim pićima zajedno s etanolom. On se u organizmu razgrađuje na mravlju kiselinu i formaldehid te pogoršava mamurluk.

Pojedini kongeneri proizvedeni u procesu destilacije su: esteri, ketoni, kiseline, alkoholi, aldehidi.

Kongeneri pićima daju specifičan ukus, miris i boju. Na primer, acetaldehid je aldehid koji rumovima i burbonima daje voćni miris. Izobutilen je, pak, alkohol koji ima slatkast miris.

U kojim pićima ima malo kongenera?

Kako su pokazale studije, bistra alkoholna pića, poput belog vina, svetlog ruma, svetlog piva, džina i sakea, imaju malo kongenera. Po pravilu, što je piće svetlije, to je niži udeo kongenera, jer je piće manje destilovano.

Koja pića su bogata kongenerima?

Crno vino, brendi, konjak i viski su pića s visokim udelom kongenera. Burbon viski ima više kongenera, nego većina drugih alkoholnih pića.

Kako smo već naveli, metanol je takođe kongener. Rakija ima 4766 mg metanola po litru, rum 3633 mg po litru, votka 102 mg po litru, a pivo samo 27 mg po litru.

Biološki faktori

Iskustva pokazuju da alkohol neće imati jednak efekt na svakoga. Dvojica prijatelja mogu čitavo veče da ispijaju piće u istim količinama, no posledice umeju drastično da se razlikuju – jedan može da ima težak mamurluk, a drugi ništa.

Jedan od faktora u toj jednačini je indeks telesne mase. Čovek koji ima više kilograma manje će se napiti, a to često može značiti da će imati i manje neprijatnosti.

Trkulja kaže da je alkohol da se otapa u mastima pa može dospeti praktično u sve delove telesne vode – i u međućelijski prostor, ali i u ćelije, svuda u telu.

„Ljudi većeg indeksa telesne mase zapravo su deblji ljudi, pa je njima volumen u kojem se alkohol može razrediti veći. Posledično, jednaka količina unesenog alkohola ostvariće niže koncentracije u krvi, jer će biti raspoređena u većem obimu“, tumači Trkulja.

Postoje i drugi biološki faktori koji su se pokazali važnim u ovoj priči.

Naime, neka istraživanja sugerišu da ljudi s varijacijom gena ALDH2 imaju ozbiljnije mamurluke. Kada konzumiramo alkohol, enzim alkohol dehidrogenaza ga razgrađuje u acetaldehid važan za pojavu simptoma mamurluka. Varijanta gena ALDH2 ograničava razgradnju acetaldehida, što dovodi do njegovog većeg nakupljanja i do jačih simptoma mamurluka.

Na jačinu mamurluka takođe mogu da utiču pol i dob. Nedavna internet anketa, u kojoj je učestvovalo 761 Holanđana, pokazala je da težina mamurluka opada s godinama, te da je ona veća kod mladih muškaraca nego kod mladih žena. S godinama ova razlika opada.

Psihološki faktori

Neka istraživanja sugerišu da bi određene psihološke osobine takođe mogle da budu povezane s načinom na koji se doživljava mamurluk.

Jedno istraživanje pokazalo je da neuroticizam, crta ličnosti koja uzrokuje da ljudi svet vide na negativan način, može da predvidi težinu mamurluka.

Anksioznost, depresija i stres takođe su povezani s težim mamurlukom. Svako od ovih raspoloženja povezano je s tzv. negativnom predrasudom – sklonošću da se svet tumači negativnije.

Na iskustva mamurluka mogu da utiču i sposobnosti nošenja s nelagodom. Naime, istraživanja su pokazala da ljudi skloni preuveličavanju doživljaja boli imaju izraženije mamurluke.

Neka istraživanja navode na zaključak da sam mamurluk utiče na ljude tako da negativnije posmatraju svet. Drugim rečima, mamurluk ume da pogorša negativan doživljaj sveta, pa se neki ljudi nakon pića osećaju još lošije.

Šta preduzeti da bismo smanjili mamurluk?

U različitim kulturama postoje razni domaći recepti za lečenje mamurluka, no nema čvrstih dokaza da oni deluju.

Iskustva pokazuju da mnogima pomaže rehidratacija, odnosno ispijanje vode.

Naučne institucije i medicinska istraživanja zdravim odraslim osobama kao glavnu metodu za izbegavanje mamurluka preporučuju da ne konzumiraju više od dva standardna pića dnevno ili četiri u jednoj prilici. Jedna limenka, boca ili čaša piva i tipično restoransko posluživanje vina izjednačavaju se sa 1.5 standardnih pića.

Stručnjaci takođe preporučuju da se pije polako, uz hranu i vodu, odnosno bezalkoholne napitke koji sadrže vodu.

Istraživanja su takođe pokazala da određeni nutrijenti i sastojci, poput vitamina B i cinka, mogu da ublaže simptome mamurluka.

Budući da duvan povećava rizik za mamurluk, pametno je smanjiti pušenje tokom konzumiranja alkohola.

Izvor: Index.hr