Koje sve promene donosi zimsko računanje vremena?
Možda se ubrajate u grupu onih kojima prija pomeranje sata, koje se upravo dogodilo, ili i ne baš, ali jedno je sigurno – efekti su osetni. Predstavnici Evropskog parlamenta diskutuju na temu neophodnosti ovog pravila koje se ponavlja dva puta godišnje, dok su naučnici protiv njega. Nešto duži san potencijalno donosi umor i loše raspoloženje, a uz to se remeti naš biološki sat. Više detalja o ovoj problematici očekuje vas u nastavku.
Posredi su geni koji utiču na biološki ritam, odnosno čitav organizam, dnevni i noćni režim. Oni rade po ustaljenom obrascu dvadeset četiri sata, a njima upravlja biološki sat u mozgu. Odatle dobijamo signale posredstvom hormona i neurotransmitera.
Kada biološki sat i geni ne prate korak svakodnevnog ritma dolazi do nesklada. To je slučaj kada dolazi do pomeranja sata unazad. Telo se automatski priprema za spavanje sat vremena ranije, kada se pojačano luči melatonin. Pometnju unosi plavo svetlo koje dopire sa uređaja, koje uveče stvara varku da je i dalje dan. Stoga, smanjuje se proizvodnja spomenutog hormona, a njegova uloga je da nas uspava.
Sve u svemu, u ovom periodu godine naš unutrašnji sat nije u sinhronicitetu sa realnim. Ukoliko primećujete da nešto nije kao inače, znajte da polovina ljudi oseća poteškoće u ovom trenutku, a prilagođavanje obično potraje dve nedelje. Preporuka je da se što više trenutaka provodi na otvorenom, i da se ne menja rutinska satnica, što se pre svega odnosi na ustajanje i obroke. Tada adaptacija ide znatno brže.
Izvor: Elle Nederland
Naslovna fotografija: Unsplash
