Koliko su mačke opasne po trudnice?

Piše: Ljubisav Panić

Toksoplazme se razmnožavaju u mačjim utrobama i zajedno sa izmetom odlaze u spoljašnji svet, gde će potražiti novog domaćina. Kako smo mačkama okruženi hiljadama godina, ne bi trebalo isticati da toksoplazme ne predstavljaju razlog za paniku. Ukoliko čovek i oboli, velika je verovatnoća da neće ni saznati šta mu se dogodilo. Nuspojave se svode na nekoliko gripoznih simptoma, dok često nema ni njih.

U knjizi Ključ tela (Laguna, 2015) doktorka Džulija Enders ističe da je oko trećine ljudi na planeti došlo u dodir sa toksoplazmama i da se posle infekcije stiče trajan imunitet. Kod trudnica je, međutim, situacija znatno drugačija. Ako žena u toku ključnih devet meseci prvi put stupi u kontakt s parazitom, infekciji se ne izlaže samo ona već i mnogo osetljiviji plod. Posledice tada mogu biti dramatične. Kreću se u rasponu od male porođajne težine, do oštećenja vida deteta, deformacije glave, pa čak i pobačaja.

Sad već sve zaista počinje da liči na horor film u kom nijedna majka ne želi da dobije glavnu ulogu. Mačke zbog toga često ostaju bez krova nad glavom čim njihova vlasnica sazna da će pod taj krov uskoro doći beba. Da li je to opravdano? Pre nego što na četvoronožnu ljubimicu počnete da gledate kao na ubicu broj jedan, trebalo bi da saznate još nekoliko važnih detalja.

Verovatnoća da se trudnica zarazi toksoplazmom veoma je mala. Buduća mama bez ranije stečenog imuniteta može da se zaštiti jednostavnim higijenskim merama. U toku trudnoće trebalo bi da se drži dalje od mačjeg peska, obavlja poslove u bašti s rukavicama (mačke tu najčešće vrše nuždu), redovno pere ruke, izbegava termički neobrađeno meso i neoprano voće i povrće. Toksoplazma, drugim rečima, ne može da se dobije od same mačke. Dobija se od njenog izmeta, konzumiranja kontaminirane hrane ili sirovog mesa zaraženih životinja (nedovoljno termički obrađena svinjetina predstavlja glavni izvor infekcije u Evropi).

Najvažnija i najpreporučljivija stvar koju bi trebalo sprovesti u delo jeste da trudnica ne čisti pesak, već da to jednom dnevno obavlja neko drugi. Olakšavajuća je okolnost i što se paraziti mogu dobiti samo od sveže inficirane mačke. Starije mačke su verovatno već odavno ukrcale svoje primerke parazita, stvorile zaštitu i više nikoga ne mogu da zaraze, a dlakave ljubimice koje predu isključivo u kući verovatno ni ne slute o čemu je reč – pošto ne izlaze napolje nisu ni izložene infekciji.

Slika deteta sa problemima ipak može biti dovoljno snažna da ljudi pre postanu imuni na žalostivo mjaukanje mačke koja odlazi iz doma, nego na toksoplazmu. Pre sprovođenja ove drastične mere, imajte u vidu još jednu opciju: putem analize krvi možete postati sigurni da li ste se sa toksoplazmom odavno obračunali ili pretnja još uvek postoji.