Kondilomi: Kako sprečiti a kako lečiti

Kondilomi ili polne bradavice spadaju u grupu virusnih, polno prenosivih bolesti, a izaziva ih humani papiloma virus (HPV). Postoji jako veliki broj tipova HPV-a (preko 150 tipova), koji su podeljeni u grupu niskorizičnih tipova, grupu potencijalno visokorizičnih tipova i grupu visokoričnih tipova HPV-a.

Različiti tipovi virusa prouzrokuju razlicite tipove kondiloma. Tipovi HPV-a se razlikuju po brzini rasta kondiloma, po agresivnosti, brzini širenja na zdrave delove kože/sluzokože, po izgledu samih kondiloma, kao i po onkogenom  potencijalu.

Grupa niskorizičnih tipova usloviće uglavnom pojavu šiljatih kondiloma, dok će tipovi iz grupe visokoričnih tipova dovesti do promena na epitelu grlića materice (displazije različitog stepena). Hronična infekcija HPV-om jako povećava mogućnost za razvoj karcinoma grlića materice.

Povezani članci

U nedelju pomeramo kazaljke unazad: Stručnjaci objasnili kako to utiče na fizičko i mentalno zdravlje

Otkrivamo kako ruke mogu da ukažu na skrivene zdravstvene probleme

Statistički podaci ukazuju na jako veliku incidencu ovog virusa među seksualno aktivnom populacijom. Najčesće obolevaju žene u periodu od 18 do 40 god. Smatra se da je preko 85% seksualno aktivne populacije zaraženo ovim virusom, ali da će se simptomi razviti samo kod oko 25 – 30% populacije. Na učestalost pojave simptoma utiče opšte zdravstveno stanje, stanje imuniteta, kao i sklonost lošim navikama: cigarete, promiskuitet, nezaštićeni odnosi, loša ishrana, nedovoljno sna i hronični stres.

Koji su simptomi genitalnih kondiloma?

Od trenutka kada se neka osoba inficira HPV-om, do pojave prvih simprtoma može da prođe od nekoliko nedelja, pa do nekoliko meseci ili čak i godinu dana. U velikom broju slučajeva, simptomi uglavnom izostaju. Žene tek na redovnom pregledu saznaju da imaju kondilome. Izraštaji su uglavnom meki i tanki i ne mogu se uvek napipati. Ponekad se i kod muškaraca i kod žena, posebno na koži perianalne regije ili na koži velikih usana ili na pubisu pojavljuju nekad manji, a nekad i veći, čvrsti i oštri izraštaji, koje osoba sama može da napipa. Kod nekoga će se pojaviti osećaj peckanja, nekad i blage iritacije, povremeno svrab, ali su to simptomi koji se uglavnom ignorišu, i nisu specifični za HPV, jer se slični simptomi javljaju i kod drugih bolesti i stanja genitalne regije.

Simptomatologija zavisi od tipa virusa kojom je osoba inficirana. Kod muškaraca jedan od simptoma može biti i otežano mokrenje ili peckanje tokom mokrenja.

Kod infekcija sa visokorizičnim tipovima virusa (koji imaju veliki onkogeni potencijal), simptomi uglavnom izostaju, i žena moze i mesecima biti inficirana virusom, a kada se pojave prve tegobe u smislu pojave krvarenja posle odnosa, tada već postoji i klinički nalaz.

Gde se javljaju kondilomi i koliko često?

Kondilomi se mogu javiti i kod muškaraca i  kod žena. Smatra se da je preko 85% seksualno aktivne populacije zaraženo ovium virusom, ali da će se simptomi razviti samo kod oko 25 – 30% populacije.

Kondilomi kod žena mogu da se pojave na:

• ulazu u vaginu, i na sluznici vagine
• malim i velikim polnim usnama,
• grliću materice
• oko izlaza mokraćnog kanala
• na koži pubisa, perianalno i u unutrašnjosti anusa

Kondilomi kod muškaraca mogu da se pojave na:

• penisu, uretri
• mošnicama, preponama ili butinama
• perianalno i u unutrašnjosti anusa

Kako se prenose i koje analize treba uraditi?

Bolest se prenosi uglavnom polnim putem, ali postoje (u jako malom procentu) i druge mogućnosti prenošenja ove infekcije, kao što su: korišćenje zajedničih peškira, zajedničkih brijača, preko ruku, depilacija… Virus se lako prenosi direktnim kontaktom, posebno ukoliko na koži ili sluznici genitalne regije postoje mikrotraume (nevidljive golim okom, a koje mogu nastati kako u toku samog odnosa, tako i tokom brijanja ili depilacije genitalne regije).

Pošto virus HPV pokazuje veliku sklonost ka određenoj vrsti epitela, on se može naći i na drugim mestima, kao što je sluznica usne duplje, anus…

Prenošenju infekcije pogoduju loš imunitet, promiskuitet, nezaštićeni odnosi. Treba napomenuti da je zaštita tokom odnosa u smislu korišćenja kondoma obavezujuća, ali da kondom ne predstavlja sigurnu zaštitu od HPV-a.

Od analiza neophodno je pre svega uraditi klinički pregled, Papa test, kolposkopiju, nekad i anoskopiju kod žena, a penoskopiju kod muškaraca. Postoje i specifične analize koje se mogu uraditi uzimanjem materijala sa zaražene regije i slanjem istog na analizu. To su HPV tipizacija (analiza koja potvrđuje da li je HPV i koji tip) i biopsija – uzimanje isečka tkiva i histološka potvrda promene.

Kako se leče kondilomi?

Postoji nekoliko različitih metoda lečenja kondiloma, a koja će se metoda primeniti, zavisi kako od lokalizacije, tako i od rasprostranjenosti promena. Uglavnom su u upotrebi fizičke metode (uklanjanje kondilomatoznih promena) i to: krioterapija (zamrzavanje), koagulacione tehnike (termo, elektro, radio), laser vaporizacije i hirurške ekscizije. Hemijske metode obuhvataju 0.5% rastvor podophilotoxina (podomin), tečnosti koja se stavlja na bradavicu i rastvore trihlorsirćetne kiseline kao i 5-fluoracil (uz veliki oprez!). Pokazalo se u praksi, da se najveći uspeh postiže kombinacijom neke od fizičkih metoda, a zatim i primenom sredstava koja služe za podizanje imuniteta.

Sam proces lečenja kondiloma može nekada biti lak i kratkotrajan, a nekada vrlo uporan i dugotrajan (što zavisi od rasprostranjenosti kondilomatoznih promena, kao i od tipa virusa, koji je doveo do nastanka tih promena). Bitno je da se oba seksualna partnera pregledaju i leče istovremeno.

Iako se, bilo kojom metodom da se radi, stvara destrukcija tkiva, ta destrukcija je minimalna i ne utiče na reproduktivnu sposobnost pojedinca.

Naslovna fotografija: Pexels