„Sav prikupljeni materijal koji smo analizirali, uključujući pet različitih uzoraka, upućuje na to da su genetski faktori najvažniji”, rekao je autor studije Sven Sandin, statističar i epidemiolog u švedskom institutu Karolinski. Taj podatak bi mogao zvučati iznenađujuće za majke i očeve koji godinama čitaju razne priče koje ističu druge moguće faktore rizika kao što su zagađenje vazduha ili upitna teorija o vakcinaciji. Ipak, stručnjaci kažu da su mediji i javnost bili suviše usredsređeni na ulogu ovih faktora u nastanku autizma, iako je zapravo genetika glavni uzročnik.
Geni su najveći faktor rizika, ali još uvek ima mnogo pitanja o tome koji tačno
U novoj studiji, Sandin i njegovi koautori koristili su modele za analizu podataka o stanovništvu iz pet zemalja koje je uključivalo više od 2 miliona ljudi, od kojih je kod više od 22.000 dijagnostikovan autizam. Došli su do zaključka da nasleđeni geni čine oko 80% rizika od autizma kod dece sa ovim poremećajem.
Taj visoki procenat poklapa se sa rezultatima sličnih nedavnih studija koje su takođe došle do zaključka da su geni glavni faktor koji doprinosi ovom poremećaju.
Naravno, istraživači su decenijama znali da genetika doprinosi autizmu. Ali sada kada je utvrđeno koliko je značajan faktor nasleđa, postoji sve veći pritisak da se odredi koji specifični geni doprinose tome i na koji način.
Svesnost porodičnog rizika može pomoći u ranoj intervenciji
Budući roditelji koji znaju da imaju neku porodičnu istoriju autizma mogli bi da razmisle o razgovoru sa genetičarem. Svest o porodičnoj istoriji i potencijalnim faktorima rizika takođe može pomoći roditeljima i pedijatrima da obrate posebnu pažnju na rane znakove autizma. Istraživanja jasno pokazuju da rane intervencije, koje mogu početi već u drugoj godini života, mogu pomoći u poboljšanju fizičkih, emocionalnih i komunikacijskih veština.
Ostali članci
Trenutno nema komentara! Budite prvi