Savet 28-godišnjeg AI milijardera tinejdžerima: „Ako ovo radite sad – pare i uspeh stižu brže nego što mislite“

Ako imaš 13, 15 ili 18 godina i pitaš se šta da učiš danas da bi sutra bio bogat, Aleksandr Vang ima prilično jasan odgovor: veštačka inteligencija – i to odmah.

Vang ima samo 28 godina, suosnivač je kompanije Scale AI i jedan od najmlađih AI milijardera na svetu. Njegovo bogatstvo meri se u milijardama dolara, a njegov uticaj u tehnološkoj industriji je takav da ga slušaju i najveće svetske korporacije. I ne, ne priča klasičnu priču o „teškom radu“ i „žrtvovanju svega“. Njegov savet je mnogo konkretniji – i mnogo više u skladu s vremenom u kojem živimo, prenosi Nova.

„Naučite da koristite AI alate bolje od drugih“

Gostujući u podkastu TBPN, Vang je bez uvijanja rekao:
„Nemoguće je preceniti koliko je AI programiranje promenilo sve.“

Po njemu, najveća greška mladih danas nije to što ne znaju da programiraju, već to što ne koriste AI alate koji to mogu da rade umesto njih – ili zajedno s njima.

Tu dolazimo do pojma koji se sve češće pominje: vibe coding.

Šta je uopšte „vibe coding“?

Zaboravi klasične slike programera koji danima pišu linije koda. Vibe coding znači da koristiš AI alate koji generišu softverski kod na osnovu tvojih uputstava – često bez ikakvog prethodnog znanja programiranja.

Alati poput Replita ili Cursora omogućavaju ti da:

napišeš kod pomoću običnog jezika,

napraviš aplikaciju bez fakulteta i inženjerske diplome,

testiraš ideje brzo, jeftino i bez straha da „ne znaš dovoljno“,

Drugim rečima: računar radi tehnički deo, a ti razmišljaš kreativno.

Prednost budućnosti: ko se najviše „igrao“

Vang trenutni tehnološki trenutak poredi sa ranim danima kompjuterske revolucije. Tad su, kaže, oni koji su najviše eksperimentisali – poput Bila Gejtsa – stekli ogromnu prednost.

Gejts je, podsetimo, kao tinejdžer krišom izlazio noću iz kuće da bi programirao na računarima kojima je imao besplatan pristup. Danas, Vang tvrdi, ta ista prilika postoji – samo što se zove AI.

„Ako imate 13 godina, trebalo bi da provodite svo vreme u vibe codingu“, rekao je.
„To bi trebalo da vam bude način života.“

Zvuči ekstremno? Možda. Ali tržište rada već pokazuje da nije daleko od istine.

Hoće li AI „ubiti“ programere?

Ironično, i sam Vang priznaje da će veštačka inteligencija vrlo brzo nadmašiti ljude u pisanju koda.

„Bukvalno sav kod koji sam ikada napisao, AI će moći da napiše sam – i to u narednih pet godina.“

Zvuči zastrašujuće, naročito za sve koji planiraju karijeru u IT-ju. Ali industrijski lideri tvrde da to ne znači kraj programiranja – već njegovu transformaciju.

Zašto i dalje vredi učiti programiranje?

Endru Ng, jedan od najuticajnijih ljudi u AI svetu i suosnivač Google Brain-a, smatra da nikada nije bilo bolje vreme za učenje programiranja.

Njegov argument je jednostavan: Što je programiranje lakše, više ljudi bi trebalo da ga koristi.

Ključna veština budućnosti, kaže Ng, neće biti pisanje savršenog koda, već sposobnost da jasno objasniš računaru šta želiš da uradi. A to najbolje mogu oni koji razumeju kako softver funkcioniše – čak i ako ga više ne pišu ručno.