Sindrom novogodišnje jelke: Ako kijate i kašljete, moguće je da razlog stoji u vašoj dnevnoj sobi

Novogodišnji praznici su period zabave i veselja, ali stručnjaci tvrde da bi ukrasi, uključujući novogodišnju jelku, mogli da utiču negativno na naše zdravlje. Postoji i naziv za to stanje – sindrom novogodišnje jelke.

„Sindrom novogodišnje jelke opisuje zdravstveno stanje pojačanih alergijskih reakcija kada postavljate jelku i ukrašavate je. Simptomi uključuju curenje iz nosa, kijanje i kašalj. Slični su polenskoj groznici pa može da se javi i svrab očiju, ali i osip na koži, koji je poznat kao dermatitis novogodišnje jelke. Osobe s astmom mogu da osete pogoršanje simptoma, koji bi mogli da se razviju u bronhitis“, objasnio je za The Sun farmaceut Sultan Dajani.

Farmaceut tvrdi da pretnju po zdravlje mogu da predstavljaju i ukrasi i lampice. Naime, grinje su jedan od najčešćih alergena, a mogu se uneti u kuću kako na jelkama (pravim i veštačkim) tako i na ukrasima i lampicama.

Povezani članci

Ako je verovati nauci, ovo je idealna razlika među partnerima da bi brak potrajao

„Nismo imali seksualni odnos od 2008. godine“: Žena opisuje kako izgleda srećan brak bez vođenja ljubavi

„Zbog toga može da vam curi nos, suze oči i mogli biste da počnete da kijate. Ako vam se na telu pojavi osip, možda reagujete na sok novogodišnje jelke. Osip je sličan onom koji uzrokuje otrovni bršljan. Razvija se kroz nekoliko dana nakon dodirivanja novogodišnje jelke“, dodao je.

Buđ na jelki takođe može da izazove respiratorne probleme.

„Studija je otkrila više od 50 vrsta buđi na uzorcima koje su istraživači doneli sa svojih novogodišnjih jelki. Veštačka jelka takođe može da ima buđ ako je prašnjava ili skladištena u vlažnoj garaži, podrumu ili na tavanu. Kako se jelka unosi u kuću, toplije okruženje uzrokuje rast buđi“, ističe Dajani.

Što se tiče ukrasa, važno je imati decu na oku kako se njima ne bi ugušila ili otrovala.

„Pazite i sa staklenim ukrasima, koji mogu da se razbiju. Takođe, neki od njih sadrže olovo, živu ili metilen hlorid, supstance koje mogu da budu otrovne ako se dodirnu, unesu u usta ili progutaju. Iako su oštri, mali komadi stakla obično prolaze kroz probavni trakt bez problema“, kažu iz Nacionalnog centra za otrove u SAD-u.