Šta nas istorija španske groznice može naučiti o pandemiji korona virusa?

Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko dana proglasila pandemiju korona virusa. Vlade mnogih država, uključujući i našu, proglasile su vanredno stanje, zabranile veća okupljanja, ograničile ulazak u zemlju iz inostranstva i donele još mnoge druge mere koje imaju za cilj zaustavljanje širenja korona virusa.

U ovom trenutku možda nije loše da se podsetimo istorije jedne druge, doduše, dosta opasnije pandemije koja je zatekla svet nespremnim početkom 20. veka. To je, naravno, španska groznica koja je u periodu od 1918. do 1920. bila odgovorna za smrt između 50 i 100 miliona ljudi. Ovaj grip je izazvao virus influence A H1N1 i procenjuje se da je njime bilo inficirano čak 27% populacije sveta. Šta možemo da naučimo iz istorije ove pandemije?

Kao i danas, vlasti pogođenih zemalja su prvobitno potcenjivale opasnost od širenja virusa. Budući da je u to vreme (1918) i dalje besneo Prvi svetski rat, zvaničnici Nemačke, SAD-a, Velike Britanije i Francuske cenzurisale su vesti o pandemiji kako ne bi urušili moral svojih vojnika. Španija, sa druge strane, nije učestvovala u ovom sukobu, pa su informacije o širenju gripa u ovoj zemlji slobodno objavljivane. Iz tog razloga je postojala iluzija da je Španija posebno teško pogođena ovim virusom gripa, zbog čega je bolest postala poznata kao španska groznica.

Slični problem percepcije imamo i danas. Jedan od razloga što zemlje kao što su Italija i Južna Koreja imaju relativno veći broj zaraženih pojedinaca u odnosu na druge države je činjenica da je u njima mnogo više ljudi testirano na korona virus.

Zanimljivo je da španska groznica nije bila preterano ubojita zbog svojstva samog virusa, koji se nije puno razlikovao od ostalih virusa gripa. Visoku smrtnost zaraženih su, između ostalog, izazvali nehigijenski uslovi života, neuhranjenost stanovništva i prenatrpanost bolnica.

Pandemiju španske groznice je izazvao i povratak vojnika sa ratišta po završetku Prvog svetskog rata. Oni su doneli virus u mesta koja su tokom rata bila pošteđena strašne bolesti. Danas pak živimo u globalizovanom svetu u kome ljudi mogu stići iz jedne u drugu tačku relativno brzo, što svakako ne pogoduje ograničenju širenja korona virusa. Zbog toga nimalo ne čudi da su mnoge države defakto napravile karantin oko svoje teritorije i zabranile putovanja iz i u zemlju.

Mnogi se danas pitaju da li otkazivanje velikih manifestacija kao što su utakmice, koncerti i ulične parade ima smislu u situaciji kada je samo mali procenat zaraženih životno ugrožen? Primeri iz vremena španske groznice pokazuju da je otkazivanje svih manifestacija opravdano. Naime, zvaničnici Filadelfije su 1918. uprkos upozorenjima stručnjaka organizovali paradu podrške vojsci. Na ulicama se pojavilo 200.000 ljudi, a tri dana kasnije zdravstveni sistem grada je bio u kolapsu zbog broja novoobolelih od gripa. U istom periodu u Sent Luisu, s druge strane, škole, biblioteke i crkve su bile zatvorene i vlasti su zabranile svako okupljanje više od 20 ljudi. Kada se pandemija završila dve godine kasnije, Sent Luis je imao duplo manji udeo zaraženih osoba u ukupnom stanovništvu grada u odnosu na Filadelfiju.

Šta je onda lekcija koju možemo da naučimo iz iskustva španske groznice? Pa, prvo što treba da znamo je da zvanične cifre zaraženih značajno potcenjuju stvarnu izloženost ljudi korona virusu zbog činjenice da se testiranje odvija sporo. Iz tog razloga trebalo bi da preduzmemo zaštitne mere u svom životu i pre nego što je situacija zvanično postala katastrofalna. To znači da se samoizolujemo, često peremo ruke, ne pipamo lice rukama kada smo napolju, pokrijemo usta maramicom kada kijamo i ohrabrimo svoje najbliže da se drže ovih instrukcija. Jedino tako ćemo sprečiti širenje virusa i smanjiti smrtnost zbog posledica ove opake bolesti.

Izvor: My Modern Met

Izvor naslovne slike: Otis Historical Archives, National Museum of Health and Medicine/CC BY