Treće doba u zarobljeništvu korone

Potresla me je fotografija starijeg čoveka koji u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu sedi na simsu prozora na stolici koja je pola u stanu a pola van njega. Potresao me je televizijski prilog koji prikazuje najstarije Novosađane kako pre izlaska sunca bunovni stoje u redu marketa dok ih strogi glas redara opominje da drže rastojanje. Potresao me je snimak u kojem zaposleni u Srpskom narodnom pozorištu muzikom rasplaču ženu kojoj su kulturu doneli na vrata, a još više podatak da je žena iz tog videa nedugo zatim preminula… Potresno je čak bilo i gledati sa balkona kako stariji posle mesec dana zatočeništva unezvereni koriste svoj termin za šetnju… Za svoj termin izborili su se pre njih, podsetimo i psi… I da se razumemo, jasno je da je to sve za njihovo dobro i da su oni zdravstveno najugroženiji, ali da se razumemo – potresno je… Kao najiskusniji među nama, preživeli su oni i druga vanredna stanja… ali ovo će mnogi od njih preživati sami… ili neće… i to je posebno potresno…

Stihova Ivana Gundulića O lijepa, o draga, o slatka slobodo ovih dana priseća se i penzionerka Jelena Stamenković, zatvorena u kuli sa pogledom na kej kojim nedeljama pre policijskog časa defilijuju oni mlađi od 65 godina.

„Dovoljno sam luda ili mlada da me nije strah od smrti. Prezirem život u lancima, a slobodu volim više od života. Tokom ovog neverovatno dugog i ponižavajućeg zatočeništva setila sam se Šekspirovog upozorenja: Čuvaj se martovskih ida. One su Cezaru odnele glavu, a meni slobodu. Zaobilaženjem Skupštine i Ustava zbog zdravstvene situacije uvedeno je ratno stanje, a umesto da se nevidljivi neprijatelj uništi sofisticiranim, odbrambenim oružjem koje je godinama brižljivo nabavljano, zatočeno je više od milion i 800 hiljada ljudi. Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković podsetila je na to da virus ne pravi razliku prema rasi, polu, nacionalnoj, verskoj ili političkoj pripadnosti. Ipak, oduzimanje slobode starijima od 65 godina nezabeležen je kriterijum segregacije. Mi smo prvi zabravljeni, a poslednje kockarnice”, kaže Jelena Stamenković.

I sociološkinja Marija Vasić podseća na to da su mere koje čuvaju najstarije od infekcije virusom korona svojevrsni atak na civilizacijske tekovine.

„Karantin nije nikakvo vraćanje sebi i svojoj suštini kroz promišljanje. To je za čoveka krajnje neprirodno stanje izolovanosti bez slobode kretanja što je suštinski suprotno od ljudske prirode. Ljudi koji su preživeli rat i logore govore da se i tamo moglo izaći u šetnju. Jedini način za prevazilaženje ovog neprirodnog stanja je svesnost svrhe sedenja i stalnog pogleda u budućnost, kao i pronalaženje slobode u carstvu nužnosti koja nas uslovljava. Jesmo li sposobni svi za to?“, pita Marija Vasić.

Preporuke struke koje podrazumevaju distanciranje i od rođene dece posebno teško padaju penzionerima koji žive u gradu, u domovima bez dvorišta i bašti. Oni koji provire iz svojih bunkera suočavaju se, kako zakon nalaže, sa kaznama previsokim za penzionerske prihode, ali i podozrenjem mlađih, slobodnih sugrađana.

„U doba aparthejda bio je zabranjen pristup crncima, a danas je na ulazu u seosku pijacu kraj Velike Plane postavljena tabla Zabranjeno za starije od 65. Nekada su nepokornim ženama kao što sam ja sekli jezike, spaljivali ih na lomači, a novo doba donelo mi je ovu zatvorsku kaznu. Sada znam zašto kazna izolacije ne može biti duža od mesec dana, ali ne znam koji je moj greh. Bez suđenja sam u svojoj prokletoj avliji, koju od milja zovu stan. Vređa me odnos prema mojoj generaciji. Nismo mi nedokazane bakice i dekice! Mi smo najsavesniji podanici. Jasno nam je da se virusu uskrate nove žrtve nekretanjem i smanjenjem fizičkog kontakta i da smo pogotovo osetljivi mi, stariji od 65 godina, koje mlađani dr Kon drži pod staklenim zvonom”, smatra Jelena Stamenković.

Poznato je da na psihičko zdravlje starijih osoba negativno utiču slaba fizička aktivnost i smanjenje socijalnih kontakata, a tokom ovog ograničenja kretanja oba faktora su drastično pogoršana, podseća psihijatar Nebojša Baračkov.

„Usamljenost nije psihijatrijska kategorija. Međutim, kada zbog nje počnu da se roje loše misli, to može voditi sa jedne strane u povišenu anksioznost i strah, naročito od smrti, ili, sa druge strane, u depresiju, odnosno osećaj besmisla i gubitak volje da se nastavi dalje. Stanje mogu pogoršati i dodatne bolesti. Sve to često vidim u praksi, mada se stariji ređe sami javljaju. Najčešće je to na nagovor bližnjih”, kaže Baračkov.

Starijim osobama savetuje se u tim situacijama očuvanje rutine koja daje osećaj sigurnosti i smanjuje anksioznost, te stabilizuju mentalne i fiziološke procese u organizmu.

„Zato se, recimo, savetuje doručak i kafica u isto vreme, poznata muzika. Ne bih preporučio u ovim danima menjanje enterijera ili neke građevinske radove, ali mogu pomoći razne mozgalice (ukrštene reči, osmosmerke, šahovski problemi), knjige (ukoliko je očuvan vid), kreativne aktivnosti (ručni rad i sl). Predlažem i da redukuju količinu informacija na maksimum jednu informativnu emisiju u toku dana, a ako vole da gledaju TV, neka to bude filmski i serijski program, kulturne, sportske ili muzičke emisije. Neprekidne informacije o broju zaraženih i umrlih dovele bi do rasplamsavanja ranije pomenutog straha od smrti, a neće im poboljšati zaštitu od epidemije. I, na kraju, ali ne i najmanje važno, jeste fizička aktivnost koja utiče na cirkulaciju u celom telu, pa tako i u mozgu. Zbog toga smatram da je ova mera dozvoljenog šetanja tri puta nedeljno korak u pravom smeru, ali sa psihijatrijske strane to nikako nije dovoljno, te se nadam da će se to što pre proširiti i na ostale dane. Takođe, nadam se da će se ukinuti jutarnja nabavka od 4h do 7h, jer narušava ranije pomenute rutine starijih osoba, a sa druge strane je ponižavajuća”, poručuje Nebojša Baračkov.

Jasno je da manjak fizičke aktivnosti osim što dovodi do psihičkih poremećaja, dovodi i do atrofije mišića i slabljenja srca…

„Ipak, infektolozi su odlučili da je jedino važno da nas virus ne nađe. Možda mi je ovo poslednje proleće, sigurno ih nemam napretek. Iznenadnim gubitkom slobode postala sam Jelena na prkosima i istovremeno izgubila sigurnost, ravnotežu, radost, pa i volju za životom. Guši me očaj, bespomoćnost, ljutnja, bes, anksioznost, teskoba, depresija, insomnija. Doktori su me kao novinarku naučili da zdravlje nije samo odsustvo bolesti (infekcije), već psiho-fizičko blagostanje. Nažalost, telefoni psihološke podrške danonoćno su bili nedostupni. Kad se napokon javila jedna gđa iz struke, pokušala je da mi objasni da me država voli više no što ja volim sebe, a kad nisam htela da budem normalna i kooperativna, izlaganje je okončala oštrim: „Ubijte se!”. Da li bi se ta smrt računala kao posledica korone?” pita Jelena Stamenković.

Jelena kaže da su je dok nisu uvedeni višednevni opšti karantini mladi FB prijatelji ubeđivali da je zbrinuta, jer su joj u kavez doturane banane, da međ’ rešetkama može slobodno da skakuće. Tada je, kaže, odlučila da nikad više neće otići u zoološki vrt da gleda utamničene životinje.

„Dozvolu da tri puta nedeljno, posle zalaska sunca, odem 600 metara od zgrade odlučila sam da iskoristim u gluvo doba, zaogrnuta crnim plaštom neme boginje, te da se u kuću vratim pre no što crkveno zvono udari jedanput. Verujem da su tada male šanse da sretnem veselog, nestašnog, vremešnog doktora. On šparta Srbijom u želji da se lično uveri koliko je ljudi shvatilo brzinu mutiranja virusa, koji je iz najsmešnijeg postao toliko opasan da je trećinu stanovništva ove zemlje utamničio”, zaključuje Jelena.

Jelena je u časovima izolacije došla i do neverovatne računice. Sudeći po procenama da starijih od 65 godina kod nas ima milion i 800 hiljada, u prvih 35 dana u zatočeništvu oni su zajedno proveli oko dva miliona meseci, što je više od 160 hiljada godina. 

Zbog svega toga važno je da dragim ljudima starijim od 65 godina sada, više nego ikad, pokažemo koliko ih volimo, da im se nađemo kroz telefonski razgovor ili nabavku i da ih pre svega razumemo! Važno je i da solidarnost, kako poručuje i psihijatar Nebojša Baračkov, ne bude individualni ili izolovani čin, već nacionalna strategija.

Naslovna fotografija: Unsplash