Zašto se u svakoj kući u Srbiji za Božić jede svinjsko pečenje? Iza ovoga krije se prilično zanimljiva priča

Mnogi u Srbiji će u šali reći da je, dok ne dođe prilika da se proba lav, svinja ipak neprikosnovena kraljica među životinjama. Posebno tokom novogodišnjih i božićnih praznika, kada je gotovo nezamislivo da se na trpezi ne nađe svinjsko pečenje. Kako je baš ono postalo centralni deo prazničnog stola, krije se iza jedne prilično zanimljive priče.

Od 15. veka pa sve do ponovnog sticanja nezavisnosti u 19. veku, Srbi su živeli pod turskom upravom. U ovom periodu age i begovi imali su pravo da u bilo kom trenutku ušetaju u kuće srpskog stanovništva i traže hranu za sebe i konje, kao i druge potrepštine, piše Istorijski zabavnik.

U slučaju kada bi domaćin odbio neki zahtev, Turci bi se svetili celoj porodici, a neki od slučajeva strašnog zuluma zapamćeni su do danas.

Upravo u ovo vreme, priča kaže, rodio se i običaj da Srbi za Božić jedu svinjsko pečenje.

– Postoji legenda da su Srbi, kako bi ih Turci za ovaj veliki praznik ostavili na miru, počeli da pripremaju svinjetinu i to na ražnju, u dvorištu, ispred kuće, da svi vide i osete. Kako je Turcima bilo zabranjeno da jedu ovo meso, a čak i da uđu u dom gde se svinjetina sprema, morali su da za BožIć zaobiđu srpske domove – kaže istoričar Stanislav Sremčević i dodaje da su Srbi, dok su jeli jagnjetinu za praznike često ostajali bez nje jer bi im je Turci otimali.

Sa svinjskim pečenjem, Srbi su obezbedili da Božić provedu u miru i bez neželjenih gostiju, a vremenom se, prema predanju, običaj proširio i na ostale velike hrišćanske praznike.

– Verovatno je da u pričI ima malo istine jer su Srbi i u drugim slučajevima nalazili načina da “izvdraju” turskim osvajačima. Iako je nju danas nemoguće potkrepiti istorijskim izvorima, svakako je reč o simpatičnoj božIćnoj legendi – zaključuje Sremčević.

Zato kada danas sednete za prazničnu trpezu i na njoj nađete svinjsko pečenje, uz čašicu (ili dve) ispričajte prijateljima i porodici priču o svinjetini, Srbima i Turcima. Sve ćete nasmejati i gozbu nastaviti u dobroj atmosferi.

Ako vam je ova priča bila zanimljiva, još sličnih možete pročitati u novoj knjizi Istorijski zabavnik.

Srećan Božić i Hristos se rodi!