Značaj pranja ruku otkriven je tek odskora

Redovno pranje ruku je najmanje što možete da uradite da biste sprečili širenje korona virusa. Mi danas koristi od ove aktivnosti uzimamo zdravo za gotovo, ali to nije uvek bilo tako. Značaj pranja ruku u borbi protiv zaraznih bolesti je otkriven relativno skoro, tek u 19. veku. Pre toga, ljudi su verovali da je zagađen vazduh glavni uzrok bolesti, a ne mikoorganizmi koji se mogu prenositi sa osobe na osobu.

Prvi čovek koji je skrenuo pažnju na korisnost pranja ruku bio je mađarski doktor Ignjac Semelvajs. On je želeo da otkrije zbog čega više žena umire od puerperalne groznice kada ih porode doktori, nego kada to urade babice. Semelvajs je 1847. izneo hipotezu da su doktori na svojim rukama prenosili razne izazivače bolesti jer su pre porađanja žena često bili u mrtvačnici gde su obavljali obdukciju.

Semelvajs je odlučio da proba mali eksperiment u svojoj bolnici. On je naložio doktorima da operu ruke hlorom pre nego što uđu u porodilište. Verovali ili ne, smrtni slučajevi od puerperalne groznice su pali na svega 1%. To, međutim, nije odmah dovelo do radikalnih promena u higijenskim navikama doktora. Oni su, naime, odbijali da poveruju da je nešto što oni rade moglo da bude uzrok tolikog broja smrti i držali su se starije teorije prenosa bolesti.

Povezani članci

Otkrivamo kako ruke mogu da ukažu na skrivene zdravstvene probleme

Ovi ljudi ne bi smeli da jedu biftek

Značaj higijene i čistih ruku je nezavisno od Semelvajs otkrila i Engleskinja Florens Najtingejl, čije su reforme u negi pacijenata spasle mnogo života tokom Krimskog rata. To, međutim, i dalje nije ostavilo veliki utisak na medicinski establišment u Evropi. Tek su saznanja Luja Pastera i Roberta Koha u vezi mikroorganizama i njihovog značaja za prenos bolesti dovela do potpunog napuštanja prethodnih teorija.

Krajem 19. i početkom 20. veka, pranje ruku je počelo da se preporučuje svim ljudima, a ne samo doktorima. Zanimljivo je, međutim, da su u mnogim zemljama veću zaslugu za promociju higijene imali proizvođači sapuna, nego sami zdravstveni radnici, budući da još uvek nisu postojale odgovarajuće institucije javnog zdravlja čije su se preporuke slušale bez pogovora.

Izvor: Flashbak