Prehlada i grip kod dece: Pedijatar, dr Branka Jahura iz vodeće dečije klinike u Srbiji objašnjava razlike

Prehlada i grip kod dece mogu imati slične simptome, ali su različite bolesti koje zahtevaju različite pristupe.

Prehlada obično prolazi sama od sebe, dok grip može izazvati ozbiljnije komplikacije, pa je važno obratiti pažnju na simptome i konsultovati lekara ako se stanje pogorša, kaže dr Branka Jahura, pedijatar vodeće dečije klinike Prime Medical Kids. Kada je reč o ishrani, preporučuje se lagana, zdrava hrana bogata vitaminima, posebno vitaminom C, a suplementi poput vitamina D mogu biti korisni, ali samo uz savete lekara. Naša sagovornica savetuje da, ukoliko dete ima povišenu temperaturu ili dugotrajne simptome, obavezno posetite lekara radi dalje dijagnostike.

Kako roditelji mogu da prepoznaju razliku između gripa i prehlade kod dece, s obzirom na to da oba imaju slične simptome, ali sa različitim posledicama?

Povezani članci

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

Kod prehlade opšte stanje deteta je dobro, uglavnom ne mora da se ide kod lekara. Deca koja su prehlađena nesmetano se bave svojim aktivnostima. Prehlada se razvija postepeno sa nižom telesnom temperaturom, dete se povremeno zakašlje, curi ili mu je zapušen nos, kija, imagrebanje u grlu. Najačešće je dovoljno da se dobije savet od pedijatra o nezi i lečenju. Kod gripa dete je bezvoljno i malaksalo, iznenada se javlja visoka temperatura, bolovi u mišićima, glavobolja, gušobolja, osećaj umora i suv kašalj. Dete nema snage da ustane iz kreveta, bez energije je i volje za igrom. Grip može mogu da uzrokuje ozbiljne komplikacije kao sto su upala pluća, bronhitis, upala sinusa….

Koji su ključni pokazatelji koji bi roditeljima mogli reći kada je pravo vreme da se obrate pedijatru zbog simptoma prehlade kod deteta, i šta roditelji mogu učiniti dok čekaju na pregled?

Savetuje se praćenje simptoma deteta i njegovog opšteg stanja. Ukoliko se simptomi naglo pogoršavaju, dete odbija da jede, teže diše, pospano je ili neutešno plače potebno je da se odmah javite pedijatru. Najveći rizik za moguću komplikaciju imaju deca mlađa od godinu dana, deca koja imaju neko hroničo oboljenje ili oslabljen imuni sistem. Dok čekate na pregled hidrirajte dovoljno dete, davajte mu toplu tečnosti u vidu supica i čajeva, bebe koje sisaju što češće dojiti, čistite redovno nos a ukoliko dete ima visoku temperaturu potrebno je dati sirup za snižavanje temperature uz prethodni savet sa pedijatrom. Ako vam bude potrebna lekarska pomoć ili pregled, obratite se pedijatrima u Prime Medical Kids klinici. Naš stručni tim pruža brzu i temeljnu negu u prijatnom i toplo uređenom okruženju, osmišljenom tako da se svako dete oseća sigurno i bezbrižno. A ukoliko smatrate da će vašem detetu biti prijatniji pregled u kućnim uslovima, naši pedijatri vam stoje i tu na raspolaganju.

Zima donosi i sezonske alergije. Kako prepoznati da li su simptomi koje dete pokazuje izazvani alergijama ili je ipak reč o prehladi?

Simptomi kod alergija kao što su kijanje, svrab u očima, zapušen nos obično traju duže i nastaju postepeno. Kod prehlade i gripa simptomi počinju naglo i praćeni suvisokom telesonom temperaturom, bolovima u mišićima, groznicom i lošim opštim stanjem. Često kod dece koja imaju alergije odranije znamo da dete ima ekcem ili je neko u porodici sklon alergijama.

Koji su najefikasniji prirodni načini za jačanje imuniteta kod dece tokom zimskih meseci, i kako roditelji mogu pomoći u izgradnji zdravih navika u tom periodu?

Virusi se najčešće šire dodirom, treba učiti decu da redovno peru ruke, da ne stavljaju prste u usta, nos i oči. Potrebno je redovno čistiti nosić kod beba i male dece, rastvorom morske soli ili fiziološkim rastvorom. Zdrava ishrana je ključan faktor za jačanje imunog sistema kod dece. Posebno bih preporučila hranu bogatu antioksidansima, vitaminima C i E, beta karotenom i selenom. Antioksidansi jačaju imunitit i deluju antiinflamatorno. Hrana bogata antioksidansima je: bobičasto voće (borovnice, jagode, maline i kupine), povrće kao što su spanać i blitva, šargarepa, pasulj, krompir i orašasti plodovi. Na jačanje imuniteta utiče i boravak na svežem vazduhu i šetnja u prirodi sa vašim mališanima. Naravno, ukoliko je moguće potrebno je izbegavati bliski kontakt sa obolelim osobama, te dugotrajni boravak uzatvorenim mestima, gužve, masovna okupljanja…itd.

View this post on Instagram

A post shared by Prime Medical Kids | Pedijatrija (@primemedicalkids)

Da li su suplementi vitamina D stvarno neophodni za decu zimi, ili postoje druge efikasne metode za obezbeđivanje potrebnih nutrijenata?

Veoma je važno da imamo odgovarajuću količinu vitaminaD u organizmu. To nije bitno samo za zdravlje kostiju, već utiče i na imuni sistem, mozak i hormone. Pogotovo u zimskim mesecima kada nema dovoljno sunčeve svetlosti, tada je neophodno da vitamin D uzimamo u vidu suplemenata. Takođe je bitno da u ishrani koristimo namirnice koji su prirodni izvori vitamina D kao što su jaja, masne ribe (losos, sardina, tuna), punomasno mleko i jogurt. Deca koja imaju ekceme i sklona su alergijama, često imaju manjak vitamina D, kod njih se preporučuje konsulatacija sa pedijatrom kako bi se utvrdio nivo vitamina i tačna potreba za nadoknadom.Foto: Promo

Dugotrajno gledanje ekrana može umoriti oči, posebno tokom raspusta. Koje su tehnike ili saveti koji mogu pomoći da se smanji naprezanje očiju i osigura zdravlje vida?

Najvažniji savet je izbegavanje dugotrajnog gledanja u ekran. Roditelj mora da ograniči vreme provedeno ispred ekrana, moraju da se prave pauze između gledanja i da se vodi računa o osvetljenju ekrana. Kod male dece, ispod druge-treće godine života najbolje je totalno izbegavanje ekrana, a kod veće koristiti ga pametno, maksimalno sat vremena dnevno, uz neku emisiju prilagođenu uzrastu, npr. edukativni crtani, ili emisiju o životinjama. Uvek je savet da se emisije gledaju u prisustvu starije osobe, koja će pričom omogućavati detetu da lakše razume sadržaj.

Postoji mnogo mitova u vezi sa gledanjem TV-a iz blizine. Da li to zaista može oštetiti oči, ili je to samo mit, i kako se roditelji mogu postarati da deca koriste ekran na zdrav način?

Gledanje ekrana iz blizine ne može trajno oštetiti oči, ali dugotrajno naprezanje očiju, dovodi do glavobolje, lošeg sna i umora. Ukoliko je ekran mali i blizu oka, oči deteta moraju više da se naprežu da bi se fokusirale na ekran.Potrebno je podsticati dete da gleda na većem ekranu, a ne na malom ekranu kao kod mobilnih telefona. Udaljenost ekrana treba da bude minimum 50 cm od glave deteta i da ekran bude postavljen blago naniže, umesto naviše. Smanjite osvetljenost ekrana na vašem elektronskom uređaju, mada i previše taman ekran može da dovede do naprezanja očiju. Bitno je da dete redovno ide na preglede kod očnog lekara, svake dve godine a ukolko već nosi naočare i češće.

Hladnoća i vetar mogu ozbiljno uticati na kožu tokom zime. Koje su najbolje strategije za zaštitu kože deca od iritacija, suvoće i ispucalosti?

Dečija koža je jako osetljiva i potrebna joj je nega pogotovo u zimskim mesecima. Hladan vazduh isušuje kožu te dolazi do pucanja kože i iritacije. Promene su crvene, suve i bolne, a dete iziritirano i nervozno. Posebno treba obratiti pažnju na one delove koji su izloženi hladnom vazduhu, kao sto su koža lica i ruku. Najosetljivije regije su ispod i oko nosa, i na bradi deteta, pogotovo ako dete slini,
ili je pojačano balavljenje zbog nicanja zuba. Potrebno je garderobom maksimalno zaštititi kožu, koristiti rukavice i kape. A na obraze i oko usta stavljati odgovarajuću emolijentnu kremu. Pre izlaska vani , kremu naneti 10 minuta ranije, a po potrebi i u slučaju intenzivnijeg balavljenja obrisati dete i ponoviti mazanje kreme. Deca koja imaju ekcem zahtevaju posebnu negu, kod te dece moramo biti oprezni i takva koža mora de se neguje u skladu sa savetima pedijatra.

Praznični raspusti često remete dečiju rutinu. Kako takve promene mogu uticati na kvalitet sna kod dece, ikako povratiti normalnu rutinu nakon što se raspustzavrši?

Deca tokom raspusta često menjaju rutinu spavanja, to znači da kasnije ležu i ustaju. Pogotovo ukoliko je u pitanju veće dete ili tinejdžer. U dogovoru sa vašom decom držati se satnice spavanja, i smanjiti korišćenje elektronskih uređaja pogotovo u večernjim satima. Ujutru buditi dete na vreme i davati odgovarajuće dnevne obaveze i zadatke koji su dužni da završe. Često je ovo praćenonezadovoljstvom dece, promenama raspoloženja iliprotestima, budite podrška svom detetu i istrajte u odlukama. A ukoliko je potrebno nemojte se ustručavati da porazgovarate sa stručnjakom.

Povezanost između vremena spavanja i jačine imuniteta je značajna. Kako roditelji mogu pomoći deci da održe dobar san tokom zime, kada je telo podložnije virusima i infekcijama?

Dobar i kvalitetan san je neophodan za jak imunitet. Deca koja ne spavaju dovoljno su umorna, razdražljiva, sklonija infekcijama i gojaznija u odnosu na svoje vršnjake. Tokom dana treba da se podstiče fizička aktivnost kako bi se olakšalo uspavljivanje. Smanjiti svetlost i buku u prostorijama gde deca spavaju, ne koristiti elektronske uređaje u večernjim satima. Savet nas pedijatara iz Prime Medical Kids klinike je uvek roditeljima da se deci ispriča ili pročita neka priča pred spavanje, može i da im se da neka omiljena igračka, plišani meda ili ćebence kako bi se osećali sigurnije i mirnije spavali bez prekida.