Ako sve kul devojke dobijaju nova lica, kakva nada ostaje nama ostalima?

Trend podmlađivanja odavno više nije trend nego je surova realnost protiv koje žene više ne znaju kako da se bore, pa se na kraju priključe.

Godine su nedopustive, ali isto tako i nepravilnosti. Toliko, da su “nova lica” inspiracija za filmove, priče, podkaste. Neke žene su se doterale samo malo, ali neke izgledaju mlađe od ćerki. OK, nije na nama daa sudimo, ali pored svih stvari sa kojima se žene bore, ovo je još jedna u kojoj definitivno gube trku.

Priču baš o tome napisala je novinarka Helen Kofi.
„Ne – ne verujem ti! Neću da verujem!“

Stajala sam ispred paba kada sam doživela mini slom nakon vesti da je Ema Stoun navodno „dobila potpuno novo lice“, kako se izrazila moja prijateljica. Kao i često u slučaju tuge, moja prva reakcija bila je poricanje.

„Nije istina… Ne može biti istina…“ mrmljala sam sebi dok mi je prijateljica gurala telefon pod nos, samozadovoljno prelistavajući fotografije koje navodno prikazuju „pre“ i „posle“ kozmetičke magije kroz koju je Stoun prošla. Koliko god je moj mozak želeo da odbije ideju da se Stoun pretvara u klon, oči su mi govorile drugačije. Oskarovka je zaista delovala drugačije. Vilica joj je bila oštrija, čišća. Jagodice više, izraženije. Oči manje spuštene, podočnjaci kao da su nestali. Čak je i nos izgledao promenjeno – pravilniji, uži nego ranije.

Bilo je uznemirujuće. Stoun je i dalje bila prepoznatljivo ona, ali svaki detalj delovao je suptilno unapređeno, kao da je prošla kroz Facetune filter – samo u stvarnom životu. I mrzela sam to.

Važno je napomenuti da se zvezda filma La La Land još uvek nije oglasila o glasinama niti priznala bilo kakve zahvate. To nije sprečilo internet da nagađa da je radila sve – od podizanja srednjeg dela lica i endoskopske korekcije obrva, do operacije kapaka poznate kao gornja blefaroplastika, koja je postala zahvat dana.

Ali bez obzira na „šta“ i „kako“, i dalje osećam nesrazmerno razočaranje što više ne izgleda sasvim kao – ona.

Da, jasno mi je da je pomalo čudno doživeti moguću odluku jedne strankinje da uradi operaciju, „tvikmente“ ili šta god, kao ličnu uvredu. Ali Stoun je uvek bila moj celebrity friend-crush – žena za koju sam uverena, potpuno iluzorno ali nepokolebljivo, da bismo se sigurno sprijateljile kad bi nam se putevi ukrstili u stvarnom životu. Oduvek je predstavljala ultimativnu kul devojku: super talentovanu, sa dva Oskara; luckastu i duhovitu, britku ženu koja ima dovoljno harizme da sebe nikada ne shvata previše ozbiljno; privlačnu, ali na neočekivan, prepoznatljiv način. Ženu za koju bih pomislila da je previše sigurna u sebe da bi podlegla pritiscima industrije koja često više ceni uniformisanu „vrućinu“ nego individualnost.

A ona nije jedina „kul devojka“ koja možda podleže novoj estetici. Dženifer Lorens, još jedna žena čiji me humor i gluma oduvek inspirišu, rekla je u nedavnom intervjuu za New Yorker da je zakazala operaciju grudi i da redovno koristi botoks. Na pitanje da li je uradila novi tip „čudesnog“ fejsliftinga koji svi sada rade, odgovorila je: „Ne – ali veruj mi, uradiću!“

Emili Blant je takođe izazvala ogromne onlajn spekulacije svojim zategnutim licem; Lili Alen je otvoreno priznala da je zakazala konsultacije za fejslifting, ali ga nije uradila jer nije imala vremena za postoperativni oporavak.

Dugo sam prihvatala da influenseri menjaju svoje lice – njihov imidž je osnova za angažman. Ali iz nekog razloga, ovo sada deluje drugačije. Kul devojke, razumeš, trebalo bi da su previše kul da bi ih bilo briga. Ako ni te žene, koliko god delovale prizemno i ostvareno, nisu imune – kakva nada onda ostaje nama ostalima?

Priznajem, dodatno me boli to što je tridesetsedmogodišnja Stoun godinu dana mlađa od mene. Ona je i dalje mlada žena – posebno po današnjim standardima, kada bolja ishrana i vežbanje čine da četrdesete zaista budu nove tridesete. Nekada su samo stariji i imućni trošili ogromne sume novca da bi izgledali drugačije. To je barem imalo smisla: ljudi u poznim godinama koji bi da obrišu tragove vremena i ostanu relevantni.

Ta tradicija, naravno, i dalje živi – uz ogromne napretke u estetskoj medicini, pa šezdesetdvogodišnja Demi Mur i sedamdesetogodišnja Kris Džener izgledaju kao da se bukvalno „Bendžamin Baton“ efektom kreću unazad. (Matrijarh porodice Kardašijan je, doduše, bila potpuno otvorena o svom novom licu, pripisujući ga deep plane fejsliftingu vrednom 100.000 dolara.) Sve to podseća na jezive scene iz kultnog filma Teri Giliama Brazil iz 1985, u kojem majka glavnog junaka uporno radi niz grotesknih zahvata dok ne počne da liči više na ljubavni interes svog sina nego na njegovu majku.

Ali danas ni mladost nije prepreka. Prema podacima Američkog udruženja plastičnih hirurga, broj ljudi u dvadesetim godinama koji rade botoks povećao se za 28 odsto od 2010. To se mladima sa prirodno glatkim čelima prodaje kao „preventiva“ – ideja je, valjda, da ako ti je lice zamrznuto otrovom pa ne možeš da se mrštiš, bore neće ni imati gde da nastanu.

Ovaj neinvazivni deo industrije potpuno se normalizovao. U najnovijoj sezoni rijalitija America’s Sweethearts o navijačicama Dalas Kaubojsa, devojkama (uglavnom tinejdžerkama i dvadesetogodišnjakinjama) rutinski se nude popusti za botoks i filere. Predstavlja se kao nešto svakodnevno – poput frizure ili manikira.

Ali sve više mladih ide i „pod nož“. Jedna dvadesetosmogodišnjakinja, Emili, ispričala je BBC-ju kako je uradila „šest operacija odjednom“ – uključujući podizanje srednjeg dela lica, lip lift i rinoplastiku – sve zarad željenog „snatched“ izgleda.

Moja nelagoda ide dublje od pitanja godina. Postoji čudan osećaj da svi teže istom tipu lepote. Kao što smo u 2010-im videli uspon „Instagram lica“ – estetike inspirisane Kardašijankama, punim usnama, glatkom kožom, krupnim očima – sada je u opticaj ušla nova estetika.

Kao i modni trendovi, određeni zahvati ulaze i izlaze iz mode (setimo se samo pomame za uklanjanjem bukalne masti 2022. koja je mnoge zvezde učinila iznenađujuće upalim). Danas oni koji imaju dovoljno novca završavaju sa izgledom koji prati istu matricu: zategnuto i podignuto lice, ali sa mekoćom, podignutim obrvama i glatkom regijom oko očiju. Od Lindzi Lohan do En Hatavej, mnoge deluju kao varijacije na temu – parade savršeno ispeglanih, pomalo jezivih klonova koji tvrde da sve duguju samo „naprednoj rutini nege kože“.

Ono što dodatno brine jeste da se sve ovo odvija paralelno sa pojavom veštačke inteligencije koja nam servira savršena, neprirodna lica svakog dana. Deluje kao da idemo ka najnedostižnijem idealu lepote svih vremena: ka pokušaju da se takmičimo sa bezvremenskom, kompjuterski generisanom perfekcijom.

Ne krivim ove „kul devojke“ lično što su upale u ovu trku bez pobednika. Svaki put kada pogledam u ogledalo i vidim linije koje postaju dublje, ili delove koji više nisu čvrsti kao pre, osetim da se i u meni javi iskušenje. Teško je odoleti kada društvo na svakom koraku poručuje da treba zauvek ostati mlada.

Moja jedina nada je da će, okruženi morem AI savršenstva i neprepoznatljivih botova, lica koja su očigledno ljudska – nesavršena, karakteristična, zanimljiva – postati najvrednija valuta. Mislim na Eimi Lu Vud i njene predivno nesavršene zube; Belu Remzi, oličenje „bledog i interesantnog“ izgleda, sa svojim viktorijanskim crtama lica i porcelanskom kožom. Ljude koji izgledaju beskompromisno kao oni sami u svoj svojoj nesavršenoj, idiosinkratičnoj slavi.

Savršeno može biti lepo – ali je i prilično dosadno.”