Da li živimo bolje ili gore od svojih roditelja kada su bili naših godina?

Ukoliko vam se čini da i dalje niste spremni da uđete u brak i dobijete decu, koji važe za krupne korake u životu, onda će vas interesovati ova tema. Naravno, svako je dobrodošao, jer ćemo se dotaći različitih aspekata života i dilema koje se nameću, posebno u ova krizna vremena. Činjenica je da danas imamo više izbora, ali i drugačije poimanje slobode, svojstveno milenijalcima. Sa druge strane, primetan je osećaj neizvesnosti prouzrokovan važnim pitanjima, kao što su finansije, nekretnine i emotivna stabilnost. Porodica kao stub društva poprima nove oblike, biti single je u modi, a sve više mladih radije bira cimera, odnosno cimerku za vernog partnera. I dok tragamo za ljubavlju na mrežama za upoznavanje, kada nešto krene naopako, uglavnom izgovaramo rečenicu – To je zato što danas možemo da radimo šta želimo, sa kim želimo i kada želimo. I dok veliki broj nas rođenih krajem ʽ80-ih i početkom ʽ90-ih, i dalje organizuje kućne žurke i proživljava mamurluke, tu negde provlači se pitanje da li živimo bolje od svojih roditelja u periodu kada su bili naših godina…

Danas je mladim osobama u 20-im zajedničko to što imaju naloge na platformama Netflix i HBO, te godišnju pretplatu za Spotify, a nekada je to bila hipoteka ili kredit na duge staze, bez brige o otplati. Poređenja radi, mladi danas dovode u pitanje čak i mogućnost kupovine novog tehničkog uređaja, ukoliko dođe do kvara postojećeg, a kamoli kupovinu nekretnine… Sa druge strane, omladina danas mnogo lakše i više putuje, bez većih poteškoća i ograničenja, a glavni izvor inspiracije pristiže upravo sa društvenih mreža i prelepih slika na Instagramu kojima smo svakodnevno izloženi.

Upravo zbog svega navedenog, najbolje je čuti reč stručnjaka koji izučavaju ove neminovne promene u svetu. Neretko se mlade osobe obraćaju njima za savet kako bi dobile odgovor na nedoumicu kojim putem da krenu, i čemu mogu da se nadaju u nepredvidljivoj budućnosti. Osnivači španskog sajta namenjenog psihološkoj pomoći i temama, ypsihablamos.com pokušali su da otkriju suštinu problema. Međutim, odgovor je različit u zavisnosti od parametra koji se uzima u razmatranje. Od osamostaljivanja, preko posla za stalno, do preuzimanja odgovornosti, razlike su očigledne. Danas su 30-e nove 20-e, u velikom broju primera, mogućnosti su tu, samo je potrebno više strpljenja, umesto želje da se sve dostigne brzo i bez puno uloženog truda. U suprotnom, sve se svodi na površnost.

Povezani članci

Da li su električni automobili zaista toliko dobri za životnu sredinu?

5 najčešćih propusta majki dečaka

Pored svega navedenog, osetno je odlaganje završetka fakultetskih obaveza, materinstva i odlaska iz porodičnog doma. Stručnjaci koje smo spomenuli izneli su zvanični podatak da čak 5 procenata mladih Španaca pati od depresije, a 20 procenata je iskusilo napade anksioznosti, što su cifre koje su vrlo verovatno slične onim u drugim zemljama. Međutim, postavlja se pitanje zašto do njih dolazi, kada imamo slobode o kojima je neka prethodna generacija mogla samo da mašta.

Upravo tu leži zamka, mi živimo u iluziji da nam je sve dostupno, što ipak nije slučaj, i kada se osvestimo, to nas deprimira. Ne treba zaboraviti ni traganje za savršenstvom, što društvo nameće, posebno na mrežama, a što za ishod može imati osećaj nedovoljnosti.

Osim toga, tu je i digitalna era, koja predstavlja veliku razliku u vremenu nekad i sad. Psiholog zadužen za sajt mipsicologomadrid.es izdvaja ovaj fenomen kao veoma važan. Današnja omladina živi bolje u odnosu na svoje roditelje, jer je samo par klikova deli od željene informacije, i ne postoji jedan prihvatljiv model ponašanja i odnos prema životu. Vidan je zaokret u ispunjavanju društvenih normi, pre svega kada su u pitanju prave godine za ulazak u brak, te dobijanje dece. Ali se pred nas postavljaju novi zahtevi, u vidu kupovine najnovijih uređaja i ulepšavanja stvarnosti, koje je sveprisutno na Instagramu. Sve u svemu, mahom se vodimo novim materijalnim imperativima, koji određuju naše „slobodne” živote.

Pred kraj, treba se podsetiti toga da određene slobode ima svoju cenu. Primera radi, ʽ60-ih godina prošlog veka, vikend je bio slobodan, pa se tako recimo tim danima nije mogao naći majstor koji bi pomogao u slučaju kvara u domaćinstvu… Sa druge strane, danas smo svi dostupni i nakon radne nedelje i spremni da se prepustimo poslu, ako se to od nas očekuje. Teško je izvagati šta se sve gubi, a šta dobija. No, jedno je sigurno – svako vreme ima svoje prednosti i mane, te se ne treba previše zanositi prošlošću i uverenjem da je nekada bilo bolje, već prihvatiti realnost takvu kakva je i pokušati iz nje izvući ono najbolje. Uostlom, možda su i naši roditelji i bake i deke imali istu dilemu…

Izvor: Cosmopolitan España

Fotografije: Unsplash