Digitalna demencija: Sigurni smo da je i vi imate

Ako ne možete da se setite telefonskog broja bez da proverite imenik, ako paničite kad vam baterija padne ispod 20 odsto ili ako snimate koncert umesto da ga gledate — dobrodošli u klub. Ne, nemate dijagnozu u kartonu, ali vrlo je moguće da imate ono što se već godinama naziva digitalna demencija.

Termin zvuči dramatično, ali priča iza njega je mnogo suptilnija — i mnogo bliža svakodnevici nego što mislimo.

Šta je uopšte digitalna demencija?

Izraz je 2012. uveo nemački psihijatar i neuroznanstvenik Manfred Spicer, opisujući pojavu u kojoj prekomerna upotreba digitalnih uređaja dovodi do slabljenja pamćenja, koncentracije i pažnje. Ideja je jednostavna: ako telefon pamti umesto nas, mozak prestaje da se trudi.

Zašto bismo pamtili brojeve, putanje, rođendane ili čak sopstvene misli, kada sve to postoji u „Notes“ aplikaciji? Problem nastaje kada mozak ostane bez treninga, a pažnja se svede na kratke, isprekidane impulse — notifikacije, poruke, skrolovanje bez kraja.

Važno je reći: digitalna demencija nije medicinska dijagnoza. Ne postoji u zvaničnim klasifikacijama bolesti. Ali to ne znači da efekti koje opisuje ne postoje.

Zašto imamo potrebu da sve snimimo?

Psiholozi već godinama primećuju zanimljiv paradoks savremenog života: više dokumentujemo nego što doživljavamo. Na koncertima, izložbama, protestima, pa čak i privatnim trenucima, telefoni su u vazduhu — kao dokaz da smo „bili tu“.

Istraživanja pokazuju da ljudi sve češće koriste telefon kao produžetak pamćenja, ali i identiteta. Ne snimamo samo za sebe, već i za druge — za mreže, publiku, algoritam. Problem je što u tom procesu pažnja odlazi sa trenutka, a sećanje postaje pliće.

Drugim rečima: imamo snimak, ali nemamo uspomenu.

Da li nas tehnologija zaista „zaglupljuje“?

Ovde priča postaje zanimljivija. Iako se godinama govorilo o tome da digitalni uređaji „otupљuju“ mozak, novija velika istraživanja nude nijansiraniju sliku.

Pokazalo se da nije problem u tehnologiji, već u načinu na koji je koristimo. Pasivno skrolovanje, stalno prebacivanje pažnje i multitasking povezani su sa slabijom koncentracijom i pamćenjem. Ali aktivna upotreba tehnologije — učenje, pisanje, komunikacija, rešavanje problema — može imati čak i pozitivan efekat na kognitivne funkcije.

Drugim rečima, nije isto da li tri sata gledate tuđe živote na Instagramu ili tri sata koristite internet da naučite nešto novo, razgovarate, stvarate ili mislite.

Simptomi koje svi prepoznajemo

Ako se pitate da li ste „u riziku“, evo nekoliko znakova koji su postali gotovo univerzalni:

– teško se fokusirate na jednu stvar duže od nekoliko minuta
– stalno proveravate telefon, čak i bez notifikacija
– osećate nelagodu kada ste offline
– zaboravljate informacije koje ste ranije lako pamtili
– imate utisak da vam je mozak „stalno umoran“

Zvuči poznato? Niste sami. Ovo nije individualni problem, već kolektivno stanje savremenog društva.

Šta možemo da uradimo (realno)?

Ne, rešenje nije bacanje telefona kroz prozor i selidba u planinu. Ali mala pravila prave razliku:

– manje pasivnog skrolovanja, više svesnog korišćenja
– pauze bez ekrana tokom dana
– čitanje dužih tekstova (da, i dalje je moguće)
– boravak u realnim razgovorima bez telefona na stolu
– dopuštanje mozgu da se — dosađuje

Dosada je, ispostavlja se, jedan od najboljih treninga za kreativnost i pamćenje.

Digitalna demencija kao ogledalo vremena

Možda digitalna demencija nije bolest, ali jeste simptom vremena u kojem živimo. Vremena u kojem stalno negde žurimo, sve beležimo, a malo toga zaista proživljavamo.

Tehnologija nam nije neprijatelj — ali nije ni neutralna. Ona pojačava navike koje već imamo. Ako ne pazimo kako je koristimo, lako se desi da nam pamti život umesto nas.

A to je luksuz koji naš mozak, iskreno, ne bi trebalo da prihvati.