Evo kako sve muzika utiče na naše raspoloženje i ponašanje

Muzika je veoma koristan alat za regulisanje našeg raspoloženja. Ona je od davnina deo ljudskih rituala, a sa razvojem uređaja za njeno reprodukovanje, muzika je gotovo sveprisutna u našim životima. Čujemo je u prodavnicama, tržnim centrima, restoranima i na poslu, a mnogi od nas i svoje slobodne trenutke provode uz muziku.

Muzika kao lek

Muzika je naš saveznik u borbi protiv stresa i anksioznosti, a njeno terapeutsko dejstvo poznato je već hiljadama godina. Španski kralj Filip V (1705-1782) navodno se oslobodio svojih mentalnih teskoba redovnim odlaskom u operu u periodu od deset godina, a u Bibliji je zapisano da je David svirao harfu za kralja Saula kako bi olakšao njegovu fizičku i psihičku patnju.

Druženje uz muziku

Muzika spaja ljude. Ona jača naše postojeće veze sa okruženjem, a takođe igra važnu ulogu i u ljubavnim ritualima. Muzika sa izraženim ritmom ohrabruje ljude da počnu da plešu jedni s drugima, a ona sa pamtivim stihovima i refrenima da zajedno pevaju.

Tužna muzika

Čak i tužna muzika može pozitivno da deluje na naše mentalno stanje. Ljudima prija da slušaju ovakvu muziku kada su tužni jer ih to podseća da nisu jedini koji sa suočavaju sa nekim problemom ili posledicama nekog nemilog događaja. Naravno, ne reaguju svi jednako na tužnu muziku, zbog čega treba biti oprezan kada je preporučujemo drugima.

Bolja koncentracija

Nije slučajno da ljudi treniraju uz muziku, pišu uz muziku i obavljaju kancelarijski posao uz muziku, pod uslovom da im nadređeni to dozvoljavaju. Muzika mnogim ljudima pomaže da se fokusiraju na stvar koju rade i čini ih efikasnijim. Postoje, međutim, neka pravila kada je u pitanju korišćenje muzike u ove svrhe. Preporučuje se, na primer, da pišemo isključivo uz instrumentalnu muziku, radimo jogu uz opuštajuću muziku, a trčimo uz neke malo poletnije ritmove.

Ponašanje potrošača

Više istraživanja potvrdilo je da muzika utiče na ponašanje potrošača u radnjama, ali i gostiju u restoranima. Kada je ona bržeg tempa, potrošači se manje zadržavaju ispred polica u radnji nego kada je ona sporijeg tempa, a ugostitelji puštaju poletnu muziku kada im je cilj da imaju veći protok gostiju, jer onda njihove mušterije brže završavaju svoje obroke.

Izvor: Psychology Today