Fenomen modernog doba: Mračno skrolovanje

Da li vam se nekada desilo da satima čitate loše vesti – dok polako tonete u očaj? Ovo samodestruktivno ponašanje postalo je toliko uobičajeno da postoji termin koji ga opisuje: doomscrolling ili „mračno skrolovanje“.

Prema rečima stručnjaka za mentalno zdravlje, doomscrolling nas zarobljava u začarani krug negativnosti i podstiče našu anksioznost. Postoje različiti faktori koji doprinose ovom fenomenu, a jedan od njih je ljudska potreba da bolje razume situaciju koju ne može da kontroliše. Ljudski mozak je prirodno predodređen da uoči pretnje, a što više vremena provodimo čitajući negativne vesti nalazimo sve više pretnji, što nas dodatno uvlači da dalje pretražujemo, a u tom neprekidnom procesu postajemo dodatno zabrinuti. Konstantna izloženost negativnom sadržaju može da stvori mračni filter kroz koji gledamo na svet.

Izloženost informacijama

Živimo u svetu u kojem smo konstantno izloženi informacijama, a svako otvaranje društvenih mreža i informativnih sajtova koji potenciraju negativne vesti zarad privlačenja pažnje, dodatno utiče na pojavu zabrinutosti i osećaja straha.

Kada se u svetu događaju pandemija i ratni sukobi, čitajući vesti tražimo način da otklonimo anksioznost i strah od nepoznatog. Podsvesno, mislimo da ako nastavimo da čitamo vesti, možda ćemo videti nešto zbog čega ćemo se osećati bolje, imati jasniju sliku ili dobiti savet kako da prevaziđemo postojeće pretnje. Ipak, najčešće se dešava da umesto na dobre nailazimo na sve više loših vesti. Nesvesno možemo upasti u zamku konstantnog traženja novih podataka, a taj obrazac se pokazuje kao veoma štetan za mentalno zdravlje. Prekomerna konzumacija vesti dovodi do povećanog nivoa anksioznosti, kao i stresa, tuge i straha. Jedna nemačka studija je otkrila vezu između učestalosti, trajanja i raznovrsnosti konzumiranja vesti sa intenziviranim simptomima depresije i anksioznosti.

Kako doomscrolling utiče naš mozak?

Ljudski mozak je dizajniran da nas štiti i traži pretnje. Kada je u pitanju doomscrolling, mozak dobija informaciju da postoje neograničene pretnje kojih mora biti svestan i aktivira se u stanje konstantne pripravnosti. Mozak koji je stalno izložen visokim nivoima hormona stresa, poput kortizola, može izazvati hiperaktivnost i dodatno uticati na negativne emotivne i fizičke senzacije. Takođe, skloni smo da damo veću težinu i fokus detaljima u našem okruženju koji potvrđuju naša sopstvena uverenja. Ukoliko već postoje simptomi depresije i anksioznosti, koji stvaraju negativna uverenja, tendencija je da će osoba biti više fokusirana na vesti koje potvrđuju ta uverenja.

Mehanizam slot mašina

Doomscrolling takođe oponaša kockanje, jer ne tražimo samo loše vesti, već i vesti koje bi nas ohrabrile. Na neki način postajemo ovisni o mogućnosti da će vesti biti bolje. Stručnjaci porede doomscrolling sa igranjem slot mašina, gde kockar stalno povlači polugu u nadi da će pobediti, iako je verovatnije da će izgubiti. Gubitak kod mračnog skrolovanja je izlaganje istim lošim vestima i negativnim psihološkim i fizičkim efektima koji dolaze sa tim. Taj obrazac je veoma zarazan, zato su slot mašine upravo tako dizajnirane, kao i feed društvenih mreža. Mehanizam povlačenja kako bi se sadržaj osvežio i beskonačni niz vesti na društvenim mrežama, oponašaju slot mašine, postajemo uvučeni u cikluse neizvesnosti, iščekivanja i dobijanja povratnih informacija.

Balans u konzumiranju sadržaja

Kao i svaku lošu naviku, teško je zaustaviti konstantno pretraživanje i čitanje vesti, ali postoje stvari koje možemo uraditi kako bismo vratili balans u konzumiranju onlajn sadržaja.

• Odvojiti određeno vreme posvećeno čitanju vesti. Bilo bi dobro da ne bude odmah po buđenju i pre odlaska na spavanje.
• Isključiti obaveštenja i notifikacije za sajtove koji često dele negativne vesti.
• Zamena aktivnosti – ako osećate želju da ponovo proverite vesti, iako je prošlo samo nekoliko minuta, razmislite o nekoj drugoj aktivnosti u kojoj uživate, kao što su šetnja, čitanje knjige, poziv prijatelju.
• Uticati na promenu algoritma – kada čitamo loše vesti, posebno na društvenim mrežama, algoritam će nastaviti da preporučuju druge priče sa istim ili srodnim temama. Algoritam može da se promeni tako što ćemo tražiti dobre vesti i kanale na društvenim mrežama koji dele pozitivne sadržaje.
• Ukoliko primetite da obrasci pretraživanja vesti utiču negativno na vaše svakodnevne aktivnosti obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje.

Više pozitivnog sadržaja

Dan skrolovanja kroz pozitivne vesti ne može nužno da izbriše negativne efekte dugoročnog doomscrollinga na naše mentalno zdravlje. Razumevanje da nam dobre vesti donose radost bi moglo da nam pomogne da postanemo svesniji o tome kako naše onlajn ponašanje utiče na naše emocionalno stanje. Možda to znači da prestanemo da „pratimo” naloge koji dele informacije koje nam izazivaju zabrinutost, a da više prostora u našem onlajn svetu posvetimo pozitivnom sadržaju koji nas čini srećnim, a ako su to slatke mace i kuce, to je sasvim ok.

Doomscrolling

Iako poznat i ranije, doomscrolling – kompulsivno skrolovanje kroz sadržaj na društvenim medijima koji je negativan ili zabrinjavajući, bila je jedna od reči godine Oksfordskog rečnika za 2020.

Uloga medija

Mediji se značajno oslanjaju na vesti koje se dele putem društvenih medija kako bi privukli dodatni saobraćaj na svoje veb stranice, a to se često postiže bombastičnim i negativnim naslovima. Mediji bi trebalo da obrate pažnju na neproporcionalne količine negativnog sadržaja u odnosu na pozitivne. Bilo bi dobro da veća svest o posledicama doomscrollinga na mentalno zdravlje dovede i do promene ponašanja medija u budućnosti.

Naslovna fotografija: Niklas Hamann