Jedna navika koja prati visoku inteligenciju: Stručnjaci kažu da menja tok razmišljanja

Tokom višedecenijskih istraživanja načina na koji ljudi razmišljaju, jedan obrazac ponašanja iznova se pokazuje kao pouzdan pokazatelj visoke kognitivne sposobnosti. Zanimljivo je da ta navika nema nikakve veze sa tim koliko brzo neko dolazi do zaključka, objašnjava psiholog Mark Travers za psychologytoday.com.

U značajnoj studiji iz 1997. godine, objavljenoj u časopisu Journal of Educational Psychology, psiholozi Keith Stanovich i Richard West otkrili su da je najjača misaona osobina povezana sa višom inteligencijom ono što su nazvali aktivno otvoreno razmišljanje (actively open-minded thinking).

Reč je o navici da osoba stalno traži dokaze koji mogu da ospore njena postojeća uverenja, da prihvata neizvesnost i da menja svoje zaključke kada činjenice to zahtevaju.

Tokom poslednje tri decenije, ovo otkriće potvrđeno je u brojnim istraživanjima sprovedenim na različitim populacijama i različitim metodama. Sveobuhvatna analiza iz 2023. godine, objavljena u časopisu Journal of Intelligence, jednom od najvažnijih časopisa u ovoj oblasti, potvrdila je da ova osobina i dalje predstavlja jednu od najčvršćih veza između načina razmišljanja i izmerene inteligencije.

Kako ova navika dodatno razvija inteligenciju

Aktivno otvoreno razmišljanje pokazuje koliko je osoba spremna da nove informacije uporedi sa sopstvenim uverenjima, da razmotri tuđe stavove pre nego što donese konačan zaključak i da iskreno prihvati mogućnost da nije u pravu.

Na prvi pogled ovo zvuči jednostavno, ali u praksi se često suprotstavlja gotovo svim našim društvenim instinktima.

Posebno je zanimljivo to što istraživanja ne pokazuju samo da su inteligencija i otvoreno razmišljanje povezani, već i da ova navika predviđa bolje rezultate u stvarnim situacijama donošenja odluka.

Ljudi koji neguju ovakav način razmišljanja bolje prepoznaju sopstvene predrasude, lakše izbegavaju pogrešne zaključke i uspešnije rešavaju probleme koji zahtevaju kritičko razmišljanje – čak i kada se uzme u obzir njihov osnovni nivo inteligencije.

Drugim rečima, ovo nije samo način na koji se inteligencija ispoljava kroz ponašanje. To je mentalna navika koja dodatno pojačava sposobnosti koje osoba već poseduje.

Upravo zato je ova osobina važna – jer može svesno da se razvija.

Zašto je otvorenost prema greškama povezana sa inteligencijom

Da bi se razumelo zašto se aktivno otvoreno razmišljanje tako često povezuje sa visokim kognitivnim sposobnostima, važno je pogledati širu sliku istraživanja ličnosti.

Meta-analiza iz 2024. godine, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, koja je obuhvatila decenije istraživanja i stotine studija, pokazala je da je među osobinama povezanim sa otvorenošću prema iskustvu upravo intelektualna radoznalost najjače povezana sa inteligencijom.

Ne estetski ukus, ne potreba za uzbuđenjima, ne emocionalna otvorenost – već radoznalost usmerena ka idejama, učenju i spremnosti da se iskreno preispita sopstveno razmišljanje.

Aktivno otvoreno razmišljanje je zapravo svakodnevni izraz takve radoznalosti. To je otvorenost prema novim idejama pretvorena u praksu.

Iza toga postoji još jedna važna psihološka osobina – potreba za kognitivnim angažovanjem (need for cognition). Ona označava sklonost da osoba uživa u složenom i zahtevnom razmišljanju, umesto da ga doživljava kao napor.

Kod ljudi koji imaju visoku potrebu za razmišljanjem, dobar kontraargument ne izaziva odbrambenu reakciju. Naprotiv, on izaziva interesovanje.

Studija iz 2024. godine, objavljena u časopisu Journal of Intelligence, koja je pratila 341 adolescenta tokom školske godine, pokazala je da postoji dvosmerna veza: inteligencija utiče na razvoj potrebe za razmišljanjem, ali i sama potreba za razmišljanjem doprinosi razvoju inteligencije.

Veza, dakle, funkcioniše u oba pravca.

Zbog toga psiholozi često primećuju da su ljudi koji za sebe kažu da su neodlučni – oni koji često menjaju mišljenje i teško iznose stav sa potpunom sigurnošću – neretko upravo najbistriji ljudi u prostoriji.

Njihova nesigurnost nije znak slabosti. Ona može biti pokazatelj da njihov um pravilno funkcioniše i da stalno obrađuje nove informacije, umesto da po svaku cenu brani ranije zauzet stav.

Kako izgleda otvoreno razmišljanje u svakodnevnom životu

Aktivno otvoreno razmišljanje može se prepoznati kroz konkretna ponašanja, i ona često spolja ne izgledaju kao znak inteligencije.

Takvi ljudi namerno traže razgovore sa osobama koje imaju drugačije profesionalno iskustvo, drugačije stavove i drugačiji pogled na svet. Ne zato da bi pobedili u raspravi, već da bi otkrili sopstvene slepe tačke.

Sa strane, ovakvo ponašanje može izgledati kao nedostatak odlučnosti ili samopouzdanja. Međutim, istraživanja pokazuju suprotno.

Studija iz 2019. godine, objavljena u časopisu Personality and Individual Differences, pokazala je da su i inteligencija i kognitivna fleksibilnost povezane sa intelektualnom poniznošću – sposobnošću da osoba poštuje drugačija mišljenja i bude spremna da promeni svoj stav kada dobije nove dokaze.

Istraživači su posebno istakli zanimljiv zaključak: visoka inteligencija ili visoka sposobnost prilagođavanja novim informacijama mogu same po sebi biti dovoljne da podrže intelektualnu skromnost.

Postoje, dakle, različiti putevi do iste osobine – ali ih često biraju upravo ljudi koji najbolje razmišljaju.

Kako razviti naviku otvorenog uma

Najvažniji zaključak svih ovih istraživanja jeste i najoptimističniji: aktivno otvoreno razmišljanje nije osobina sa kojom se neko jednostavno rodi.

Ona se vežba.

Razvija se svaki put kada osoba umesto pitanja:

„Kako da dokažem da sam u pravu?“

postavi sebi pitanje:

„Šta možda ne vidim?“

Ova sposobnost raste kroz namerno izlaganje informacijama koje ne potvrđuju ono što već mislimo. Slabi u okruženjima gde se više nagrađuje sigurnost nego tačnost.

Za sve koji rade sa ljudima, vode timove ili žele da razviju sopstvene sposobnosti razmišljanja, najvažnija poruka istraživanja je sledeća:

Najvidljiviji znaci inteligencije često nisu oni koje smo navikli da prepoznajemo.

Samouverenost često izgleda kao kompetencija. Brzo i ubedljivo izražavanje često izgleda kao stručnost.

Ali dublji pokazatelj kvalitetnog razmišljanja, koji se iznova potvrđuje kroz decenije istraživanja, jeste nešto mnogo jednostavnije:

iskrena i razvijena spremnost da prihvatimo mogućnost da nismo u pravu.