Kako nastaje “popcorn mozak” i zašto sve teže održavamo fokus

“Popcorn‑mozak” opisuje promenu u našem rasponu pažnje izazvanu modernom tehnologijom, objašnjava neuropsiholog dr Sanam Hafez.

Nedavna istraživanja pokazuju da današnji prosečan ljudski raspon pažnje iznosi samo 8,25 sekundi. Za poređenje, zlatna ribica ima raspon pažnje od devet sekundi. Još zabrinjavajuće je što se naša sposobnost zadržavanja fokusa smanjila za čak 25 odsto u periodu od 2000. do 2015. godine. U takvom okruženju, preplavljeni informacijama i stalnim nadražajima, pojavio se i novi pojam – “popcorn-mozak”, ili “kokičarski mozak”.

– “Popcorn-mozak” se odnosi na umove koji neprestano skaču s jedne misli na drugu, slično kao što kokice povremeno pucaju u loncu. Misli osobe s ovim stanjem skaču s jedne ideje na drugu, bez dubljeg fokusa. Opisujemo to kao stanje raspršene pažnje i brze promene fokusa – objašnjava za Glam dr Sanam Hafez.

Ako vam ovo zvuči slično poznatom poremećaju pažnje (ADHD), u pravu ste. Kao i kod ADHD-a, osobe sa “popcorn-mozgom” suočavaju se sa različitim kognitivnim izazovima. Hafeez objašnjava da zbog ovog stanja ljudi teško ostaju fokusirani na zadatak koji im je pri ruci, što često vodi do slabijeg učinka. Ovakvo nemirno stanje uma na kraju dovodi i do osećaja mentalnog umora.

Poreklo i uzroci “popcorn-mozga”

“Popcorn-mozak” nije zvaničan termin u psihologiji. “Iako je teško precizno odrediti kada i gde se ovaj pojam prvi put pojavio, verovatno je postao popularan kroz platforme poput TikToka, Redita ili Twittera”, kaže Hafeez. “Često se novi termini i izrazi rađaju u online zajednicama, gde korisnici dele svoja iskustva i uvide u vezi sa mentalnim zdravljem i kognitivnim funkcionisanjem.”

Kako su korisnici raspravljali o multitaskingu i preopterećenosti podražajima koji smanjuju raspon pažnje, pojavio se termin “popcorn-mozak”, koji je vrlo brzo postao viralan.

Govoreći o preopterećenosti podražajima, dr Hafeez objašnjava da je ova promena u rasponu pažnje zaista izazvana tehnologijom. “Zbog stalne dostupnosti informacija putem pametnih telefona, društvenih mreža i interneta, mnogi ljudi imaju kraći raspon pažnje, smanjenu sposobnost dugotrajne koncentracije i veću distractibilnost. Internet omogućava trenutačni pristup ogromnim količinama informacija, menjajući način na koji stičemo znanje, rešavamo probleme i pamtimo informacije”, dodaje ona.

Nažalost, stalna izloženost tehnologiji negativno utiče ne samo na mozak i kognitivne sposobnosti, već i na psihu i emocionalno blagostanje – što je dobar razlog za razmišljanje o jutarnjim rutinama bez telefona. “Napredak tehnologije uticao je na mentalno zdravlje, uključujući stres, anksioznost i samopouzdanje. Konstantna povezanost i izloženost idealizovanim prikazima drugih na mrežama može doprineti osećaju nedovoljnosti, FOMO-u (strahu od propuštanja) i pritisku da se predstavi idealizovana verzija sebe”, objašnjava dr Hafez.

Kako ublažiti efekte “popcorn-mozga”

Da li je “popcorn-mozak” ozbiljno stanje koje zahteva lečenje ili samo način na koji mozak prilagođava svoje funkcionisanje okruženju preplavljenom podražajima? “Kod nekih ljudi ‘popcorn-mozak’ neće značajno uticati, dok kod drugih može zahtevati svesno upravljanje. Ako dovodi do stalnih problema s pažnjom, fokusom i produktivnošću, korisno je razmotriti strategije za smanjenje vremena provedenog pred ekranom i ograničenje korišćenja društvenih mreža”, kaže dr Hafez. “Postavljanje granica, vežbanje svesti i redovne pauze od tehnologije pomažu u ublažavanju efekata stalne stimulacije na pažnju i kognitivno funkcionisanje.”

Prema podacima Harmony Healthcare IT, prosečan Amerikanac provede više od 4,5 sata dnevno gledajući u telefon – što godišnje iznosi oko 70 dana! Ako uzmemo u obzir da se prosečno vreme provedeno na jednoj internet stranici meri u sekundama, lako je razumeti zašto je teško održati fokus.

Kako to popraviti? Dr Hafez predlaže posvećivanje vremena aktivnostima koje zahtevaju fokus i kognitivni angažman, bez ometanja, kao što su čitanje ili kreativni rad. Telesne vežbe takođe pomažu da se misli “odmaknu” od površnog pregledavanja interneta koje izaziva “popcorn-mozak”. Postoje brze vežbe koje možete raditi kod kuće, a boravak na otvorenom dodatno poboljšava kognitivno, fizičko i emocionalno zdravlje.