Kako opraštanjem drugima pomažemo sebi?
Ljudi nas ponekad povrede. Nekima opraštamo lakše nego drugima. Ali, osećanje ljutnje prema drugim ljudima može se negativno odraziti na naše zdravlje. U redovima koji slede otkrijte koje prednosti nudi oprost, ukoliko se sagleda šira slika.
Smanjenje stresa
Ako nekome ne možemo da oprostimo, u sebi nosimo emocije poput ljutnje, razočaranja, čak i mržnje. Sva ova osećanja nepovoljno utiču na naše psihičko i fizičko zdravlje. Naše telo je tada pod velikim stresom – ako smo veći deo dana ljuti, tužni, razočarani…
Pre pet godina stručnjaci su sproveli opsežniju studiju u kojoj je učestvovalo 330 ljudi različite dobi, pola i nacionalnosti. Uočeno je značajno smanjenje kortizola, hormona stresa, kod ljudi koji su oprostili ljudima kojima su zamerali.
Aktivnost nervnog sistema
Svoje živce delimo na simpatičke i parasimpatičke. Simpatički nervni sistem radi po principu bori se ili beži. Ubrzava sve procese u našem telu, osim probave, što znači da: ubrzava rad srca, disanje, uzrokuje širenje zenica… Parasimpatički nervni sistem radi upravo suprotno, radi u mirovanju. Usporava rad srca i disanje, ali zato ubrzava probavu.
I simpatički i parasimpatički nervi zaslužni su za ravnotežu u telu. U današnjem svetu, zbog raznoraznih izvora stresa, u mnogim slučajevima simpatički nervni sistem je puno aktivniji od parasimpatičkog.
Kada nekome oprostimo, aktiviramo naše parasimpatikuse. U praksi to znači da kada opraštamo usporavamo, smirujemo i produbljujemo disanje, usporavamo rad srca, te smirujemo i opuštamo celo telo. Dakle, opraštanje olakšava postizanje ravnoteže koja nam je potrebna.
Zdravlje srca i duži život
Istraživanja sugerišu da opraštanje drugima može imati dobar učinak i na zdravlje našeg srca. Konstantna ljutnja, mržnja i nemir povezani su s rizikom od razvoja srčanih bolesti, kao i pogoršanjem stanja kod već postojećih srčanih bolesnika.
Akademski časopis Journal of Behavioral Medicine objavio je zanimljivu studiju na temu oprosta. Otkrili su vezu između ovog čina i dužeg životnog veka. Opraštanje bi stoga moglo da suzbije mnoge smrtonosne bolesti i preranu smrt.
Prevencija mentalnih bolesti
Kada ne oprostite osobi koja vas je povredila, verovatno ćete provesti puno vremena razmišljajući o toj osobi ili nemilom događaju. Preterano razmišljanje i razbijanje glave događajima koji su nam se dogodili jedno je od glavnih zajedničkih karakteristika većine mentalnih bolesti.
Problem nastaje kada to postane deo našeg svakodnevnog života. Kao rezultat toga, naše mentalno zdravlje može se pogoršati, a koncentracija i pamćenje mogu opasti.
Mnogo puta je ljudima teško oprostiti kada su nas povredili. Ali, ako im oprostite, znajte da činite veliku uslugu sebi, svom zdravlju i svojoj dobrobiti. Naravno, pre svega – ne zaboravite sebi oprostiti postupke iz prošlosti na koje niste ponosni!
Izvor: Sensa Si
Naslovna fotografija: Brett Jordan / Unsplash
