Kontroverzna statistika: Mršavost i lepota ženama često donose veću platu

Lepo automatski znači “dobro” u mnogim okolnostima – i karijera nije izuzetak, a žene su posebno podložne ovim stereotipima.

Godine 1972. Karen Dion je sprovela istraživanje koje je ispitalo kako fizička privlačnost utiče na percepciju ličnosti. Neznancima na fotografijama učenici su pripisivali različite kvalitete, koji su rangirani prema atraktivnosti – od inteligencije, sposobnosti, pouzdanosti, društvenosti, kao i verovatnoće sreće i uspeha u životu, piše metropolitan.si.

A rezultati? Atraktivniji ljudi na fotografijama su zaradili više pozitivnih atributa, bez obzira na pol.

Od tada, socijalna psihologija se bavi time koliko lepo automatski znači „dobro“ u mnogim okolnostima – a karijere nisu izuzetak.

Kako je nedavno za “Delo” rekao dr Metka Kuhar, socijalni psiholog i profesor na Fakultetu društvenih nauka, studija Hamermeša i Bidla iz 1994. godine pokazala je da atraktivnije osobe u proseku zarađuju više, pri čemu su žene te kod kojih lepota ima izraženiji uticaj na platu.

Pored toga, iz istraživanja “Da li telesna težina utiče na plate? Dokazi iz Evrope” pokazuju i da su mršavije žene u proseku zarađivale više od žena sa višim indeksom telesne mase, što znači da žene na radnom mestu nisu obeležene samo koliko su „lepe” prema sadašnjim društvenim standardima, već i koliko su teške.

„Pod patrijarhatom, žene se često više vrednuju na osnovu njihovog fizičkog izgleda nego njihovih sposobnosti, talenata ili dostignuća. Dok su muškarci oduvek bili cenjeni više na osnovu njihovih sposobnosti, uspeha i snage. Postojanje i postojanost ovih standarda i očekivanja je direktan rezultat dugogodišnje patrijarhalnosti društvenih struktura. Savremeno društvo, koje još uvek crpi iz ovih patrijarhalnih normi, često ‘kažnjava’ žene zbog odstupanja od idealizovanih standarda lepote”, uverena je Metka Kuhar.

“Ženska energija”

Žene, koje su danas i dalje snažno objektivizovane i seksualizovane, takođe se trude da ostanu što vitkije zarad uspeha u karijeri, piše “Delo”. Osim brige o porodici i deci, što je i dalje prevashodno njihov domen, moraju da vode računa o svom izgledu kroz ishranu, vežbanje, kozmetiku, čak i standarde lepote, kako bi dostigli „nedostižne standarde”. Tako se kod njih pojačava osećaj nezadovoljstva, koji, između ostalog, pokušava da reši kozmetička industrija.

„Međutim, ironično, ovakvim vidom brige o sebi, oni zapravo pomažu u održavanju najtvrdokornijih rodnih stereotipa i rodnih uloga, uključujući i na radnom mestu, i time zapravo jačaju patrijarhat“, kaže Ana Pavlič, programska direktorka Instituta za Studija o rodnoj ravnopravnosti, rekla je za “Delo”. Ona je napomenula i da žene kada se zapošljavaju na određenim poslovima često govore o „ženskoj energiji“, što je takođe vid diskriminacije.

„Pod ovom ženskom energijom možemo da razumemo sve najzastarelije veštački pripisane atribute ženstvenosti, koji stoje u suprotnosti sa idejom muškosti: lepota, smirenost, emocionalnost, nekonfliktnost, neproblematičnost, pasivnost i pokornost. prateći ove ‘ideale’ žene dobijaju veće plate, ovde se ne radi o demonstriranju dobre prakse, već o pobedi patrijarhata“, rekla je ona.

Čak su i muškarci pod pritiskom

Muškarci su takođe zabrinuti za izgled tela i žele da se prilagode određenim društvenim standardima, ali ovaj pritisak je u proseku mnogo manji od onog koji doživljavaju žene. Umesto toga, ocene i očekivanja u vezi sa njima su fokusirani na druge aspekte, kao što su prihod, karijera, dostignuća, sposobnosti i društveni status.

Osim toga, na društvenim mrežama mogu biti podvrgnuti idealima „pravog muškarca“, koji se potvrđuju kroz čvrsto i mišićavo telo, negiranje osećaja slabosti, stalnu potvrdu muškosti i kroz takmičenje, uspeh i opravdanje potencijalno štetnih oblika ponašanja i nasilja.

„Sve su to elementi štetne muškosti, koji imaju negativne posledice ne samo na muškarce, već i na društvo u celini“, zaključuje Ana Pavlič.

BONUS VIDEO: