Lenjost obično nije uzrok prokrastinacije, ključna je druga stvar

Ako konstantno odugovlačite s obavljanjem zadataka, sigurno osećate grižu savesti i život vam je u haosu, a verovatno se i pitate zašto ste toliko lenjii i zašto ne možete organizovati svoj život.

Uprkos široko rasprostranjenom verovanju, lenjost nije uzrok odugovlačenja, kaže Dženi Jip, klinička psihološkinja i direktorka edukativnog centra u Los Anđelesu koji pomaže deci s poteškoćama u učenju, piše CNN, a prenosi N1 BiH.

“Lenjost je ‘ne želim uopštee ni da razmišljam o ovome’. Odugovlačenje je ‘muči me razmišljanje o ovome i zato mi je teško obaviti zadatak’. Razlika je velika”, smatra Jip.

Morate znati zašto odugovlačite i naučiti kako se s tim boriti. To je jedini način da promenite svoje ponašanje, kažu stručnjaci.

Psihološkinja Linda Sapadin, autorka knjige o prokrastinaciji u digitalnom dobu, kaže da postoje četiri vrste ljudi koji odugovlače: perfekcionisti, sanjari, zabrinuti i buntovnici.

“Ovo nisu konkretne dijagnoze i iza njih ne stoje istraživanja, no postoje psihološki razlozi zašto bi neko mogao odugovlačiti”, kaže Jip.

Prokrastinacija može imati i konkretne posledice kao što je loše obavljanje posla, neispunjavanje ličnih ciljeva ili čak svakodnevnih zadataka kao što su odlazak u kupovinu ili slanje važnog mejla. No, postoje i mentalne i emocionalne posledice. Ova navika povezuje se s depresijom, anksioznošću i stresom, lošim spavanjem, nedovoljnom fizičkom aktivnošću, usamljenošću i finansijskim poteškoćama, pokazala je studija sprovedena na više od 3.500 studenata.

“Ako je naš osećaj samopoštovanje toliko vezan za to što radimo, kako radimo, šta stvaramo, osećaj sramote je ogroman kada to ne možete činiti”, kaže Vara Saripali, klinička psihološkinja i dodaje: “Osećate se poraženo i kao da nema smisla ni pokušavati”.

Važno je znati zašto odugovlačite, no potrebne su vam i jasne strategije kojima ćete prekinuti s ovom navikom.

Perfekcionisti i zabrinuti

Ljudi koji odugovlače najverovatnije su perfekcionisti, kaže Jip.

“Perfekcionisti žele da je sve savršeno, što znači da im za sve treba ogromna količina truda. Ako perfekcionista nema plan kako postići ono što želi, biće izgubljen”, objašnjava ona.

Zabrinuti pojedinci često su neodlučni i radise ne oslanjaju na druge za savete i ohrabrenja nego da sami preuzmu inicijativu. Takođe ne vole promene, odlučujući se za sigurnost poznatog.

“I jedan i drugi tip često će odgađati obavljanje zadataka jer se boje grešaka i kritika”, smatra Itamar Šats, istraživač na Kembridžu. 

“Oni bi morali preispitati ta uverenja i vlastito ponašanje i shvatiti da su njihovi standardi nerealni. Zamenite ih standardima koji su dovoljno dobri i dopustite sebi da povremeno napravite greške”, dodaje on.

Izbegavajte razmišljati na način “sve ili ništa” i zadajte sebi rokove za obavljanje zadataka.

Sanjari

Sanjari ne vole logističke detalje, kaže Saripali.

“Oni vole imati ideje. To je ono što je zabavno. Izvršavanje je za njih teško ili dosadno”, dodaje ona.

Sanjari često o sebi razmišljaju kao o nekome u čiji život će se umešati sudbina, što bi težak rad i efikasnost učinilo nepotrebnima.

Kao i perfekcionisti, sanjari će uvek želeti nešto bolje, kaže Jip. Oni moraju naučiti razliku između snova i ciljeva i ciljevima pristupiti sa šest pitanja: šta, kada, gde, ko, zašto i kako. “Uskoro” i “jednog dana” moraju se zameniti konkretnim rokovima i sve se mora detaljno isplanirati.

Buntovnici

Buntovnici koji odugovlače s obavljanjem zadataka često na život gledaju iz perspektive toga šta drugi od njih očekuju, a ne šta oni sami žele. Takav pesimizam smanjuje im motivaciju.

“Ako imate ovakav pogled na svet, morate pronaći način da se osećate kao da kontrolišete stvari”, kaže Šatc. Pokušajte preuzeti inicijativu, umesto da tek reagujete na okolnosti, i sarađujte s timom umesto da radite protiv njih.

“Ako vam se nešto ne sviđa, nemojte biti pasivno-agresivni, već priznajte šta ne funkcioniše i otvoreno porazgovarajte s osobom koja vam je zadala zadatak”, savetuje Jip. Dodaje da buntovnici često misle da ne mogu takve razgovore voditi s osoboma od autoriteta ili ne veruju da će im razgovori doneti išta dobro.

Promene nisu lake

Jednako kao i rad na depresiji, anksioznosti ili drugim mentalnim bolestima, borba protiv prokrastinacije može biti vrlo teška, pogotovo ako su koreni takvog ponašanja duboki, kaže Šatc.

Za neke koji odugovlače, “njihov osećaj vrednosti toliko je krhak da bi i sama pomisa da nešto neuspešno pokušaju učinila da se osećaju bezvredno”, kaže Šon Grover, psihoterapeut iz Njujorka.

“U tim slučajevima razmislite o razgovoru sa stručnjakom, psihologom, koji bi vam mogao pomoći”, dodaje Šatc.

“Vizualizacija je uspešan alat”, kaže Jip i dodaje: “Ako možete zamisliti kako obavljate zadatak, lakše ga je i obaviti jer ste dobili utisak da je to moguće.”

Na kraju, vaš pristup životu temelji se na vašem sistemu verovanja. “Ako verujete da možete nešto uraditi, biće vam lakše da to uradite. Ako verujete da ne možete, nećete to uraditi ili će vam biti teško za završite obavezu”, zaključuje Jip na kraju.

Izvor: N1 BiH