Ljudi ponekad ne žele da čuju neprijatne istine, čak i kada imaju koristi od njih

Zamislite situaciju u kojoj vaš doktor može precizno da predvidi vaš očekivani životni vek na osnovu odgovora koje ste mu dali o svom zdravlju i načinu života. Da li biste želeli da saznate njegovu procenu ili bi vam bilo lakše da nastavite da živite u neznanju?

Ako ste izabrali ovo drugo, niste jedini. Naime, nova studija u žurnalu Management Science otkrila je da bi mnogi od nas radije izbegli da čuju neprijatne istine, čak i kada bi imali koristi od takvih saznanja.

Kako bi saznali koji ljudi najviše izbegavaju neprijatne istine, tim istraživača na čelu sa Emili Ho sa Fordam univerziteta predstavio je učesnicima njihovog eksperimenta nekoliko hipotetičkih situacija, dizajniranih tako da testiraju njihovu spremnost da saznaju činjenice koje otkrivaju negativne stvari o njima. Situacije su uglavnom bile nalik onima iz stvarnog života i ticale su se zdravlja, finansija i međuljudskih odnosa.

Učesnici eksperimenta su, na primer, pitani da li bi želeli da znaju potencijalne zdravstvene rizike. Istraživače je takođe zanimalo da li bi oni želeli da znaju šta bi se dogodilo da su izabrali jedno finansijsko ulaganje umesto drugog, ili da li bi želeli da znaju iskrenu reakciju publike na njihov javni nastup.

Na iznenađenje istraživača, ljudi su pokazali značajnu odbojnost prema saznavanju neprijatnih istina. Utvrđeno je da bi oni radije živeli u neznanju u oko 32% hipotetičkih situacija (u proseku). Oko 24% učesnika eksperimenta, na primer, ne želi da zna šta njihov prijatelj stvarno misli o poklonu koji su mu darovali za rođendan, a 29% učesnika eksperimenta nije zainteresovano da sazna posledice prevelikog stresa po njihovo zdravlje.

Studija je pokazala da su rezultati bili približno isti bez obzira na pol, nivo dohotka, starost i obrazovanje učesnika eksperimenta. Istraživači se nadaju da će njihovo otkriće ovog fenomena u ljudskom ponašanju pomoći organizacijama i vladama pri formulisanju poslovnih ili javnih politika i omogućiti im da pronađu najadekvatnije metode informisanja drugih ljudi.

Izvor: Research Digest