Mladi u Srbiji se osamostaljuju sa 34 godine, šta kaže psiholog: “Lako će da ode neko, ako je neko spreman da ga pusti”

Poznata je činjenica da mladi u Srbiji, ali i gotovo svim zemljama regiona roditeljski dom napuštaju tek kada začnu četvrtu deceniju.

U mladosti, tinejdžerskom dobu, odlazak od kuće izgleda veoma primamljivo, međutim nakon punoletstva sve je teže prihvatiti rizik i oprobati se kao samostalan čovek. Zašto je tako strašno napustiti toplotu doma i prihvatiti plaćanje komunalija?

Milica Mutavdžić iz Beogradskog centra za ljudska prava gostujući u Dnevniku RTS-a objasnila je da su poslednji trendovi, koju sa nas zadesili, dodatno obeshrabrili mlade kada je u pitanju osamostaljivanje.

Prema njenim rečima, mladi su u veoma nepovoljnom položaju, što je uslovljeno njihovim ekonomskim mogućnostima, kao i mogućnostima zapošljavanja.

„Dve trećine mladih živi sa svojim roditeljima, a osamostaljuju se veoma kasno u odnosu na svoje vršnjake iz EU. Podaci govore da se mladi u proseku osamostaljuju sa 31 godinom, čak za muškarce prosek iznosi 33,7, dok je u EU trend potpuno drugačiji. Pa vi pogledajte neku mušku osobu, i dalje živi sa roditeljima. Ekonomski je najvažniji razlog i to potvrđuje podatak da je prosečna plata mladh 16% manja od opšteg proseka i taj njihov iznos zarade ne može da pokrije potrošačku korpu”, objašnjava Milica Mutavdžić.

Kako Mutavdžić navodi, postoji veliki broj mladih koji nemaju posao, a čak i kada su zaposleni, najčešće ne poseduju pravične uslove rada kao što su pravo na bolovanje, prekovremeni rad, na plaćeno odsustvo i slične stvari, što ih primorava da rade čak dva ili tri posla.

„Ja sam mlada osoba, koja se u 26 godina osamostalila i kako bih taj luksuz sebi obezbedila radim više poslova, a rekla bih da to nije ono čemu treba da težimo jer, gde onda prođe mladost”, istakla je Milica Mutavdžić.

Psiholog Radmila Vulić Bojović istakla je da je osamostaljivanje jedan veoma složen proces

„Što se osamostaljivanje više odlaže, to je teže otići. Postoji nešto što se zove linija manjeg otpora, postoji moć navike, uzajamnost. Lako će da ode neko, ako je neko spreman da ga pusti. Vi imate mlade ljude koji se za osamostaljivanje spremaju od rođenja i ako taj proces nije vođen dobro od strane roditelja, onda oni izrastaju u decu, tinejdžere koji niti preuzimaju odgovornost, niti su spremni da se žrtvuju, niti da se zauzmu za nešto i onda dolazi do toga da oni trenutak suočavanja sa realnošću odlažu”, objašnjava psiholog.

Sa druge strane, prazno gnezdo je veoma ozbiljan fenomen, što roditeljima odgovara.

„Mladi ljudi sve kasnije ulaze u neki odrasli život i sve ono što to podrazumeva. I tu je podeljena odgovornost između roditelja i dece. Ono što praksa pokazuje, jeste da do 25. godine možeš da kriviš roditelje za ono što ti se dešava ili ne dešava u životu, ako to radiš posle toga, sam si odgovoran jer nisi preduzeo ništa povodom toga. Mislim da je bitno da se osobe posvete suštinskom bavljenju sobom”, navela je Radmila Vulić Bojović.

Skandinavci napuštaju roditeljske domove sa samo 19 godina

Podaci sa Eurostata navode da mlad Hrvati najduže ostaju u roditeljskom domu, prosek godina u kojima donesu odluku o osamostaljivanju je 33 godine. Međutim, na suprotnoj strani statistike nalaze se Skandinavci, naročito Šveđani, koji stupaju u samostalnost sa svega 19 godina.

„Definitivno da imaju ulogu i kultura i vaspitanje, ali nije da mladi ne žele da se osamostale, njima su potrebne prilike. Ako polovina mladih žena želi da napusti Srbiju, nešto tu nije kako treba. Moramo stvoriti bolje uslove”, objasnila je Milica.

Međutim, ovo nije problem samo Srbije i Hrvatske, već mnogih zemalja. Poslednjih dana jedna od vodećih tema jeste plan Španije kojim tamošnji premijer, Pedro Sančez, poručuje da će vlada ponuditi mladima od 18 do 35 godina pomoć od 250 evra mesečno namenjenih kiriji u periodu od dve godine.

„Mislim da je važno da postoji svest da jedino samostalan pojedinac može da gradi zdravo društvo i to je zaista tako. Samo neko ko je odgovoran za sebe, ko može da preuzme odgovornost, može da učestvuje u formiranju jedne zajednice koje može da napreduje”, zaključila je Radmila Vulić Bojović.

Izvor: rts.rs

Foto: profimedia.rs