Novo istraživanje pokazuje koje je doba u životu čoveka najnesrećnije i koga to najviše pogađa

Pored toga što podseća na smajlija, latinično slovo U opisuje i krivu životne sreće, pokazuju nova istraživanja, po kojima od od detinjstva sve ide na dole, da bi svoje dno dotakali u četrdesetim i ponovo počeli da se podižemo u pedesetim.

Ovakav princip i pojašnjenje je dosta pojednostavljeno. Postoje studije koje to na dosta kompleksiniji način obrađuju.

Međutim proces starenja nije nužno stalan pad u tugu i depresiju, kako se to do sad mislilo, već dokazi sugerišu da će sreća verovatno rasti kako idemo ka starosti. Kriza srednjih godina bi ustvari trebala da predstavlja stagnaciju sreće koja nakon nje raste

Generalno, čini se da ljudi počinju svoj život sa visokim stepenom zadovoljstva. Od oko 18 godina postepeno postajemo manje srećni, a to osećanje dostiže svoj vrhunac u četrdesetim. Jedna procena sugeriše da, tokom 30 godina od tinejdž perioda do srednjeg doba, rezultati zadovoljstva životom padaju u proseku za oko 5-10%.

Međutim, pošto je kriva sreće u obliku slova U. Kako ulazimo u pedesete, nivoi zadovoljstva ponovo rastu. Do trenutka kada budemo u našim 60-im, verovatno je da nikada nećemo biti srećniji. (Trend rasta se ipak ne nastavlja beskonačno: nije iznenađujuće da nivoi zadovoljstva obično opadaju u poslednjih nekoliko godina života.)

Ovde, naravno, govorimo o proseku, odnsono prosečnim odgovorima na određena pitanja, kao što su „Sve zajedno, kako biste rekli da stvari stoje ovih dana – da li biste rekli da ste veoma srećni, prilično srećni, ili ne previše srećni?”. Lična iskustva pojedinca mogu biti sasvim drugačija.

Ipak, to je obrazac koji je otkriven u mnogim velikim studijama. Kriva u obliku slova U proizlazi vrlo jasno, na primerima iz podataka o pola miliona Amerikanaca i Evropljana. Obrazac je takođe pronađen u longitudinalnim studijama opšte populacije: to jest, istraživanjima koja prate istu grupu ljudi tokom niza godina. Ova vrsta studija je skupa i izazovna, i shodno tome, manje uobičajena. Ali to je takođe jedini način da se prati kako se sreća određene osobe menja sa godinama.

Ovo istraživanje možda najviše pogađa one koji upravo ulaze u ovo „nesrećno” starosno doba a to su stariji mileniajlci koji završavaju četvrtu deceniju života i ulaze u petu. Istraživanja specijalizovana za ovu grupaciju ljudi pokazuju da će ovaj pad njih još više zaboleti jer već nemaju puno slobodnog vremena, rade nekoliko poslova, nemaju neke izražene hobije a i krediti i kasno odrastanje dišu za vratom.

Teorija krive u obliku slova U ima svoje neistomišljenike. Ipak, dokazi o njenom postojanju nastavljaju da stižu, samo što su tokom ispitivanja došli do različitih zaključaka. Ističu se dve teorije koje objašnjavaju ove fenomene. Prva je ekonomska: u suštini, sve se svodi na efekat rada na naše blagostanje. Silazna kriva zadovoljstva počinje kada se zapošljavamo u ranom odraslom dobu i ubrzava se kako nam posao oduzima sve više vremena u srednjim godinama. Ali mi ubiremo nagrade dok ulazimo u 50-te, uspostavljeni u karijeri, finansijski sigurni i sa decom koja su poletela iz gnezda. Tada imamo vremena da uživamo u plodovima našeg frenetičnog rada u srednjim godinama. To je barem ideja.

Druga dominantna teorija je psihološka. Počinjemo u životu sa velikim nadama, za koje postepeno shvatamo da je malo verovatno da će se ispuniti. Srednji doba donosi novi osećaj realizma; odlučnost da se uživa u životu kakav jeste; a time i povećanje sreće. Šta god da je objašnjenje, kriva u obliku slova U nas uči da je pad u srednjim godinama normalan i privremen.

Naslovna fotografija: by AH NP on Unsplash