Ovo je maksimalni iznos gotovine koji treba da držite kod kuće: A evo zašto uvek treba da imate sitnije novčanice

Uvek su me šokirale vesti kako su neki provalnici ušli u kuću neke gospođe ili gospodina i ukrali im nakit i nekoliko desetina hiljada evra.

Nekoliko desetina hiljada evra?

Iz nečije kuće?

Ispod dušeka?

OK, očigledno je činjenica da mnogi i dalje umesto u banci novac radije čuvaju kod kuće, uprkos svim rizicima i uprkos činjenici da je u 21. veku praktično nezamisliva situacija da bi svet zadesila takva kataklizma da najednom nestane struje i kartičnog poslovanja, piše Jutarnji list u okviru serijala “Velika Škrtica”.

“Stariji građani, nažalost, pamte vremena kada im se život preokrenuo preko noći i kada im je upravo gotovina koju su imali u kući duže vreme bila ključna za opstanak u novim okolnostima. To je razlog zbog kog, pretpostavljam, mnogi građani i dalje odlučuju da novac drže u kući, iako su svesni svih rizika. Ne možemo zanemariti činjenicu da naša prethodna iskustva uveliko utiču na naše ponašanje i naše stavove”, pojašnjava Danijela Princi Grgat, predsednica Hrvatskog instituta za finansijsku edukaciju.

Doduše, nisu ni sasvim u krivu – slike migranata kojima svedočimo poslednjih nekoliko godina, rat u Ukrajini, kao i prirodne katastrofe, dokazuju nam kako su i dalje moguće neke nepredvidljive situacije u kojima je zaista logično kod kuće imati i nešto keša.

Ali koliko?

Ovde nema tačnog odgovora, ali kod procene uvek treba imati na umu sve moguće rizike držanja većih količina novca u kući kao što su, napominje finansijska blogerka Sandra Ferenčak, poznatija kao Tetka, eventualni požari, poplave i slične nezgode usled kojih taj novac možemo da izgubimo, a ne treba zaboraviti ni na prevarante koji lako “nanjuše” osobe koje kod kuće drže veće količine novca.

I Ferenčak i Princi Grgat načelno se slažu kako se, ako baš insistiramo na gotovini, optimalnim čini, za hitne situacije, imati pripremljeno novca dovoljnog za preživljavanje tokom dve nedelje, a Ferenčak dodaje kako ne preporučuje u kući u gotovini držati više od onog što je potrebno za zadovoljavanje mesečnih potreba.

“Zaista postoje neke realne situacije u kojima se može dogoditi pad nekog sistema, zbog čega naš digitalni novac odjednom ne bi imao svrhu. I sama sam, recimo, proživela vreme rata, kada je definitivno vredelo imati novac ili zlatnike u slučaju hitnog napuštanja doma. Dakle, nije nerazumno držati određenu sumu novca kod kuće, ali nikako celu ušteđevinu ili velike iznose”, upozorava Ferenčak.

Kod procene koliko je novca potrebno za preživljavanje tokom dve nedelje, Princi Grgat otkriva kako je na portalu o smanjenju rizika od katastrofa SROK moguće pronaći “Pregledač procena rizika od velikih nesreća za prostor Hrvatske”, koji, kaže, može poslužiti ne samo za procenu kojim je rizicima pojedinac izložen, već i kao dobar vodič kod biranja polisa i vrsta osiguranja koje omogućavaju plaćanje troškova sanacije posledica štetnog događaja.

O tačnim iznosima je teško govoriti, ali treba uzeti u obzir da nam u te dve nedelje treba količina novca koja će zadovoljiti potrebe za hranom i higijenom, nešto odeće, prevozne troškove, a moguće i troškove stanarine, ako smo u situaciji da moramo da napustimo kuću ili smo izloženi nekakvim troškovima popravki.

Austrijske vlasti tako svoje građane savetuju da kod kuće za hitne situacije drže oko 500 evra po prosečnom domaćinstvu, a Nemci su napravili listu namirnica dok za novac ne navode tačan iznos. One svakako sugerišu da novac koji čuvamo kod kuće bude u sitnim novčanicama.

“U hitnim situacijama može biti teško zameniti krupni novac, a u slučaju da na ruke treba da se plate nekakve hitne popravke, sitnije novčanice će dobro doći”, kaže Ferenčak.