Psiholozi upozoravaju: Navike koje vam polako urušvaju osećaj sreće

U vremenu u kojem se od ljudi očekuje da budu stalno nasmejani i zahvalni, buđenje bez osećaja potpune sreće može stvoriti dodatni pritisak, objašnjavaju psiholozi.

Sve postaje još teže kada se otvore društvene mreže i ugledaju tuđa „savršena“ lica i životi. Stručnjaci za mentalno zdravlje ističu da sreća nije trajno stanje i da nas pojedini obrasci razmišljanja mogu udaljiti od istinskog zadovoljstva.

Sram, krivica i briga

Psihoterapeutkinja Tamika Luis (Tamika Lewis) kaže da su sram, krivica i stalna briga najveći neprijatelji sreće, jer nas drže zarobljenima u prošlosti ili budućnosti, umesto u sadašnjem trenutku, gde se zapravo nalazi radost. Ona preporučuje razvijanje saosećanja prema sebi, praktikovanje zahvalnosti i korišćenje mantre ho’oponopono – „Žao mi je. Molim te, oprosti mi. Hvala ti. Volim te.“ – koja pomaže da se otpusti krivica i podseti na samoljublje, prenosi Index.hr.

„Trebalo bi“ razmišljanje

Rečenice poput „Do sada sam trebalo da budem dalje u karijeri“ ili „Trebalo je da budem srećnija“ stvaraju pritisak i udaljavaju od sadašnjeg trenutka. Stefani Dalberg (Stephanie Dahlberg) savetuje: „Pokušajte da se vratite u ‘ovde i sada’. Pogledajte oko sebe i pronađite nešto što možete da cenite, čak i ako nije savršeno.“

Nepreduzimanje akcije

Mnogi ljudi ostaju u vezama ili poslovima koji ih ne ispunjavaju jer se plaše da ne pogreše, kaže psihoterapeutkinja Sadaf Sidiki (Sadaf Siddiqi). Strah od neuspeha često dovodi do paralize u donošenju odluka, pa ona savetuje male, svesne korake ka promeni, jer je „svaka greška deo procesa, a velike promene često nastaju iz sitnih pomaka“.

Nedostatak veze sa samim sobom

Kada ne poznajemo sopstvene granice i vrednosti, skloni smo da potvrdu tražimo spolja. Sidiki ističe da je snažna veza sa sobom ključ osećaja sreće. „To ne znači ignorisanje sopstvenih mana, već njihovo prihvatanje i učenje kako da se s njima živi.“ Samopoznavanje donosi jasnije granice i veći osećaj sigurnosti.

Upoređivanje s drugima

Posmatrajući tuđe naizgled savršene živote na društvenim mrežama, lako se zaboravlja da se vidi samo njihova najbolja verzija, upozorava Dalberg. Ona preporučuje ograničavanje vremena provedenog na internetu i započinjanje dana zahvalnošću, jer to pomaže povratku u realnost. Psihološkinja Šavon Mur-Loban (Shavonne Moore-Lobban) dodaje da „nije lako biti zadovoljan sopstvenim životom kada se stalno posmatraju tuđi vrhunci“.

Ignorisanje dubljih problema

Potiskivanje bola i trauma ne donosi mir. „Teške stvari koje nas preplavljuju ostaju u nama dok se s njima ne suočimo“, objašnjava Mur-Loban. Ona naglašava da se istinska sreća pojavljuje tek kada se sagleda ono što se krije ispod površine, dok je kod ozbiljnijih stanja, poput depresije, neophodna stručna pomoć.

Izolacija

U digitalnom dobu mnogi ljudi osećaju povezanost, ali ne i bliskost. „Povezani smo na mreži, ali ne i u stvarnosti“, kaže Luis. „Zapitajte se s kim ste se danas zaista povezali.“ Ljudima su potrebni stvarni odnosi, razgovori i osećaj zajedništva – upravo to hrani sreću.

Kako uneti više radosti u svakodnevni život

Prvi korak je namera. „Umesto da dan započnete spiskom obaveza, zapitajte se kako želite da se danas osećate“, savetuje Luis. Ako je odgovor mir, važno je razmisliti šta ga donosi.

Psihoterapeutkinja Sidiki poručuje: „Sreća nije konačno odredište. Ona su trenuci koje biramo usput.“ Kada se prestane sa potragom za stalnim zadovoljstvom i prihvati da su usponi i padovi sastavni deo života, lakše se pronalaze male radosti – i u njima trajna snaga.