Šta znači ako ne sanjate? Evo šta kažu stručnjaci

Osim što su snovi misteriozni onima koji ih sanjaju, takođe su nepoznanica i stručnjacima. Poznato je, međutim, da su snovi neurobiološki proces, baš kao i razmišljanje.

Snovi su rezultat pojačane aktivnosti dela mozga koji se zove neokorteks, a naučnici još uvek pokušavaju da shvate kako različite vrste snova (poput lucidnog sanjanja) aktiviraju različita područja mozga.

Iako još nije utvrđeno zašto sanjamo ili šta tačno naši snovi znače, postoje određene teorije, piše MBG, a prenosi N1 Hrvatska.

Prema Majklu Briusu, sertifikovanom stručnjaku za spavanje, sanjanje služi za obradu i skladištenje podataka. 

“Jedna od funkcionalnih svrha sanjanja je premeštanje informacija iz vaše kratkoročne u dugoročnu memoriju”, objasnio je Brius i dodao: “Taj protok podataka predstavljen je u vašem mozgu kao ova vrsta fantastičnih slika koje nazivamo snovima.”

Svi mi doživljavamo emocionalne događaje, a snovi su odraz obrade, razumevanja i skladištenja tih događaja, tvrdi Brius.

Osim emocionalne obrade i konsolidacije pamćenja, snovi su vekovima bili izvor kreativnosti i inspiracije.

Zašto neki ljudi ne sanjaju?

Ovo zapravo nije tačno. Činjenica je da svi sanjaju. Oni koji misle da “ne sanjaju” zapravo doživljavaju duboki zaborav.

“Ono što se događa većini ljudi je da kada se probude nešto dovodi do toga da odmah zaborave šta se sanjali”, kaže Breus. Neprirodna buđenja poput onih budilnikom ili izazvani lajanjem gladnog kućnog ljubimca mogu lako sprečiti da se setimo svojih snova, jer odmah počinjemo da delamo i mozak nema vremena da obradi informacije iz naših snova i zapamti ih.

Većina naših snova događa se tokom REM faze spavanja. Prema Briusu, oko 80 posto REM faze spavanja provodi se sanjajući, iako možete sanjati i u drugim fazama sna. Velike su šanse da će, ako probudite nekoga u REM fazi, biti usred sna.

Postoji nekoliko scenarija koji mogu sprečiti REM spavanje i sledstveno tome sanjanje. Kao što Brius objašnjava: “Lekovi za spavanje, anksioznost, depresija, čak i lekovi protiv bolova mogu imati dramatičan efekat na smanjenje REM faze sna.”

Manje REM faze sna znači manje materijala iz snova kojeg se možete prisetiti, a određeni dodaci ishrani, alkohol i kofein takođe mogu imati negativan uticaj na REM fazu sna.

Da li je loše ako ne sanjate, odnosno ne sećate se svojih snova?

Snovi su mnogima bitni u životu. Za one koji se ne sećaju svojih snova to možda deluje jezivo ili se osećaju kao da nešto propuštaju, ali “ne sanjati” nije baš toliko loše.

“Ljudi mere dubinu svoga sna na toga dali se sećaju da su nešto sanjali”, kaže Brius. Međutim, on smatra da je povezanost između pamćenja snova i kvaliteta sna problematična. Svaka osoba sanja i zbog toga je tvrdnja da je naš san loš jer se ne možemo setiti svojih snova potpuno netačna.

Kako da olakšate proces prisećanja snova?

“Probudite se svaki dan otprilike u isto vreme”, savetuje Brius i dodaje: “Cirkadijalna doslednost omogućava vašem mozgu da zna kada treba izaći iz REM faze sna.” 

Ako se tokom tri nedelje stalno budite u 7 ujutro, ceo raspored spavanja će se prilagoditi tome. Ne samo da ćete početi da se prirodno budite u to vreme, već ćete takođe izaći iz REM faze sna s velikom verovatnoćom da ćete se setiti svojih snova.

Brius takođe savetuje vođenje dnevnika snova u koji beležite snove čim se probudite, što je odličan način za jačanje “mišića” prisećanja. Osim toga, Brius preporuča da ne žurite s ustajanjem kad se probudite. Nekoliko trenutaka mirnog ležanja kad se probudite uveliko poboljšava vaše šanse da se prisetite snova.

Izvor: N1 Hrvatska