Šta znači generacijska pripadnost

U pitanju je veoma kompleksna i ekstremno zabavna tema koja značajno varira u odnosu na kontinent i zemlju. To je sasvim logično, jer su se u isto vreme na različitim stranama sveta dešavale situacije koje su se drugačije odrazile na generacije sa tog podneblja. Vremenski okvir i podela po razdobljima takođe varira. Ipak, evo nekih opštih odrednica koje najbolje definišu šest generacija.

Tiha generacija, 1925 – 1945.

Ljudi rođeni pre i za vreme Drugog svetskog rata odrasli su u krajnje neizvesnim političkim i ekonomskim vremenima. Karakteriše ih izrazita radna etika, kao i motivacija za postizanjem realističnih ciljeva. Disciplina, odlučnost, zahvalnost, snaga volje, poštovanje moralnih vrednosti, i naklonost prema jednostavnom životu, osobine su koje ih takođe definišu. Ponekad se nazivaju i tradicionalistima, a njihova posvećenost i radna etika svakako se razlikuje od želje za luksuzom, koja je karakteristična za neke druge generacije.

Bejbi bumersi, 1946 – 1964.

Prve posleratne generacije zahvatila je ozbiljna ekonomska kriza, seksualna revolucija, i putovanje u svemir. Za njih se često kaže kako su izrazito ambiciozni, pohlepni, i materijalistički nastrojeni. S druge strane, iskreno su verovali u nov početak i u to da je sve moguće. Bili su (i ostali) privrženi anti-ratnim idejama, borbi za jednaka prava, ličnom razvoju, timskom radu, i optimizmu. Interesantno je da su naziv dobili zbog toga što je natalitet skočio nakon završetka rata, dok su takođe poznati po najvišem stepenu razvoda u odnosu na ostale generacije.

Generacija X, 1965 – 1980.

Pošto su se razvijali u doba Votergejta i kraja Hladnog rata, morali su od malih nogu sami o sebi da vode računa. Iako se finansijski nisu tako osigurali kao svoji roditelji, krasi ih visoko obrazovanje, pragmatizam, skepticizam, ciničnost, sloboda duha, ležernost, i želja za zabavom. Smatraju se buntovnicima bez razloga, jer su izuzetno nezavisni, kompetentni, fleksibilni, prihvataju odgovornost, ali nisu skloni prihvatanju bilo kakvih autoriteta. Kasne sedamdesete i rane osamdesete godine vezane su za ksenials, iliti one koji su nešto između generacije X i milenijalaca.

Generacija Y / milenijalci, 1981 – 2000.

Nagli razvoj digitalnih medija, teroristički napadi, fenomen MTV-a, i pojava ADIS-a, dosta su uticali na ovu generaciju. Milenijalci su često deca razvedenih roditelja, koja duboko veruju kako će promeniti svet. Navodno su odgajani pod staklenim zvonom, pa su zaštićeni i razmaženi. Imaju visoka očekivanja od sebe, jer su odrasli sa puno obaveza i aktvnosti. Fokusirani su na karijeru, uspeh, luksuz, komfor i uživanje u životu. Dosta su samouvereni, nezavisni, progresivni, umereno tolerantni, poštuju razlike, vole pažnju, i otvoreni su ka novim idejama.

Generacija Z / centinijalci 2000 – 2015.

Mnogi smatraju da generacija Z počinje ranije, negde krajem devedesetih godina. Za njih se vezuju klimatske promene, borba za jednakost, ekspanzija interneta i društvenih mreža. Kao negativne karakteristike spominju se uobraženost, narcisoidnost, i samopromocija. Na pozitivnoj strani ističu se vrednoća, rizikovanje, finansijska stabilnost, visoko obrazovanje, zdrav razum, visoko postavljeni ciljevi i želja za promenom. Ljudi rođeni u ovom razdoblju su autentični, iskreni, kompetitivni, otvorenog uma, slobodnog duha i liberalnih shvatanja.

Generacija Alfa 2015 – 2025.

Ostaje da se vidi kako će se pokazati generacija Alfa. Po svemu sudeći biće najobrazovaniji, najliberalniji, i najviše tehnološki napredni od svih prethodnih generacija. Pošto na mladima svet ostaje, možemo samo da se nadamo najboljem po njih, i po nas.

Naslovna slika: www.business.linkedin.com