Suptilni znakovi da se vaša veza bliži kraju

Čak i u vezama koje spolja izgledaju stabilno, mogu postojati tihi signali koji najavljuju kraj, tvrdi psiholog Mark Travers.

Na početku veze obično vlada osećaj sreće i uverenje da ste pronašli „onu pravu“ osobu, ali s vremenom ti osećaji mogu izbledeti, a u vaše misli uvući sumnje i nesigurnost.

Pišući za Forbes, Travers objašnjava da, pored očiglednih pitanja poput „Da li treba da prekinemo?“, postoje i diskretni znaci koji ukazuju na problem.

Pozivajući se na studiju iz 2025. godine objavljenu u časopisu Journal of Personality and Social Psychology, ističe da zadovoljstvo vezom retko opada naglo. Umesto toga, dolazi do postepenog „terminalnog pada“ – mesecima, pa čak i godinama pre samog prekida.

Maštanje o životu bez partnera, čak i kada nemate nameru da odmah delujete, jasan je znak upozorenja. Travers objašnjava da takve misli ukazuju na dublje nezadovoljstvo koje s vremenom počinje da utiče na sve aspekte veze.

„To dovodi do iscrpljenosti i odustajanja,“ kaže on. „Kada nastupi iscrpljenost, retko obraćate pažnju na svoje telo. Prestajete da se borite jer nemate više energije za nove pokušaje. Ne započinjete razgovore, ne pokušavate da popravite ono što je slomljeno niti da obnovite vezu koja se čini da se raspada.“

Ako se neprestano osećate umorno, a ne znate zašto, razlog može biti vaša veza. Travers ističe da neprekidno traženje kompromisa, prešućivanje problema i „emocionalni rad“ s vremenom mogu postati toliko opterećujući da nadjačaju osećaj povezanosti s partnerom, a glavni cilj postane bežanje od stresa.

Istraživanja to potvrđuju: „Studija iz 2023. godine objavljena u Family Relations pokazala je da kod parova s dvostrukim primanjima emocionalna iscrpljenost nije nastajala samo zbog spoljašnjih stresora. Često je bila povezana s neravnomernom raspodelom emocionalnog rada unutar veze.“

Dakle, čak i ako se ne svađate, osećaj stalnog umora može biti znak neravnoteže u vezi i rani signal da se nešto menja.

Povremeno preispitivanje veze je normalno, ali ako vam se misao o prekidu stalno vraća, to je znak za uzbunu. Travers napominje da se ovakve misli pojavljuju i kada nema očiglednog razloga za odlazak, ali se ipak ne mogu izbaciti iz glave.

On opisuje taj unutrašnji proces: „Počinjete da merite dobre trenutke protiv sve većeg broja loših, a buduće planove protiv njihovih prošlih grešaka. Osećate da ste jedini koji se trude, dok se s vremenom osećate sve usamljenije. Možda ni ne postoji jasan razlog za odlazak; jednostavno nema dovoljno dobrih razloga da ostanete. Taj nedostatak počinje da vas opterećuje.“

Travers zaključuje: „Ako vam se pitanje stalno vraća: ‘Da li treba da odem?’, to više nije pitanje. To je verovatno odgovor koji možda pokušavate da ignorišete“.