“I dan danas mi pozli kad se toga setim”: Glumac iz “Ko to tamo peva” prisetio se svađe sa snimanje kultnog filma

Kad pomislimo na film “Ko to tamo peva“, setimo se prvaka glumišta Paje Vujisića, Nede Arnerić, Bate Stojkovića, ali jednu od glavnih i podjednako važnih uloga je tumačio i Miodrag Mića Kostić.

Miodrag Kostić kao i njegov bratanac Nenad Kostić, glumili su dva roma koji nas uvode u priču, ali i koji su svirali harmoniku i drombolje i pevali pesmu „Za Beograd”.

Popularni Mića je u intervjuu za NIN iz 1996. godine pričao o tome kako je dobio ulogu u “Ko to tamo peva”, kao i sa kojim glumcima je najbolje sarađivao.

“Uloga mi je došla čisto slučajno. Naš’o sam se na vojnoj vežbi 1980. godine, i kaže mi Staniša Stošić koji je bio sa mnom u istoj četi: „Ajmo da napravimo koncert za vojsku. Idi kući po harmoniku!“ Upalimo mi „pic-gauer” i odem ja u moj Vrčin po harmoniku, a on ode u Beograd i dovede ceo Šeletov orkestar, Usniju i Bebu Tošić. I napravimo mi koncert na jednoj livadi pored Ralje za ceo puk vojske. Veselim sebe i vojsku, svi skandiraju. Odatle i počinje akcija, čista slučajnost. Šijan je isto tu bio vojnik, samo u prvoj četi, i on tu mene ošacuje.

Šta se događa? Vratim se kući, počnem da malterišem sobu i dolazi neki čovek na vrata: Dobar dan! Ja se odmah obradujem – doš’o čovek da ugovorimo snimanje za svadbu. Kaže on: „Ajde da popijemo po jedno piće u kafanu, pa ću da ti kažem zašto sam doš’o!” Poslužimo se i on kaže: Mićo, je l’ bi ti radio na filmu. Ja se odmah oladim, kakav film čoveče? Meni film ne znači ništa, ja sam muzikant! Ma, ajde Mićo da radiš, videćeš, doneće ti slavu! Kaže: Video te moj reditelj, taj i taj, i svideo si mu se kao ličnost. Da dođeš da igraš Roma u filmu!” ispričao je Mića.

Na pitanje kako su glumačke veličine iz filma “Ko to tamo peva” ostavile utisak na njega, Mića odgovara:

“Ja njih nisam odvajao, a dosta veliki utisak na mene su ostavili: Neda, Paja, Berček, Dragan Nikolić… Štimac je uvek kasnio na snimanje i zbog toga mi je bio mnogo simpatičan. Terevenči noću, pa svaki dan plaća taksi, čovek, da dođe na snimanje.

Mnogo mi se bio dopao naš piknik. Pazi, ona svinja u filmu je stvarno bila zaklana, a ni one prasiće više nisam video posle snimanja. Dođemo na jedno proplanče i napravimo pravu roštiljijadu. Ubili smo se jedući i pijući.

Sad, svi me oni gledaju, kao, Romče Mića, ne znaju da sam ja profesionalni muzikant. I jednog dana neko kaže: „Mićo, donesi harmoniku da se malo proveselimo!” Važi. Uveče svi pevamo u motelu „Deliblatska peščara”. I najsimpatičnije pamtim da su mi rekli da sam im svima pokupio lovu. Oni su kitili harmoniku, napunili su je parama ha, ha, ha. Sutradan nisu imali za kiselu vodu.

Stvarno, zaradio sam to veče, ne pitaj. Uzeo sam skoro pola od mog honorara. Iznenadili su se kad su videli koliki sam profesionalac”, ispričao je Mića o filmu “Ko to tamo peva”.

Svađa na snimanju filma “Ko to tamo peva”:

Ipak ne pamti ovo snimanje samo po dobru. Kako je ispričao u intervjuu za NIN, na jednog glumca se opasno naljutio:

“Sad ja treba da igram scenu sa tri šibice. A ja to nikad nisam uzeo u ruke. Oni se iznenadili: „Da smo to znali, ne bi te ni uzeli! Morao sam to da učim pre snimanja. I šta se odigrava? Ja sad okrećem te šibice i kažem: „Pazi, čiča, ispašće ti novčanik!”, „Pa ko će meni?!”, „Zna se ko – ovi!”, pokazuje Bata (Stojković) na nas. A meni to krivo, ko da je istinito, čoveče. Dobro, kažem, vratiću ti milo za drago!

I tako slatko mi je došla ona scena kad stavim jaje u šešir i podmetnem ga ispod njega ko, ko, ka.. Što sam se slatko smejao. To mu vraćam za ceo život. I sad se radujem zbog toga kad pomislim. Napravio sam kokošku od njega! Pazi, ja okrećem šibice, a on viče „Onaj krade!” Pa ne kradu samo Romi, je l’ si ti normalan čovek?! Vraća se scena dva puta, svi se pocepaše od smeha. Valjanje. E, onda se on naljutio.

Zašto mi je Bata ostao nesimpatičan i antipatičan? U sceni gde Neša treba da se uhvati za kvaku od autobusa, a Bata ga udari preko ruke, podigne ga za kaiš od pantalona i stavi ga na sedište – malom smešno. Ne može da se uozbilji. To je i glumcima teško, kamoli detetu.

Imao je dva, tri kadra, i Bata udari malog Nešu tako jako da se ovaj rasplače, ja se onda uozbiljim, kažem: „Ako je stalo do toga da dete mora da se udari jako, uzmite brate dublera!” Neka plate nekom detetu, pa neka ga onaj udara. Kao što je on platio dubleru da skoči sa mosta umesto njega. Toliko sam bio kivan i ljut na njega, da nisam uopšte hteo da pričam sa njim. Kad je hteo da mi se izvini, ja sam se okrenuo.

Isto, onda, kad je bacio malog Nešu na mene, raskrvavio mu je nos! To me je toliko povredilo. Zar je baš moralo da bude toliko autentično? Tražio sam da se taj kadar izbaci jer da je to video moj brat, mnogo bi ga povredilo.

Dete se rasplakalo, a i meni su pošle suze. Izvukao sam Nešu, „ajmo, sine, napolje!” ja to nisam mogao da trpim, mene je to bolelo. Ponos nam je povredio. Ličnost je detetu tu uvredio – nismo mi tamo neki uličari! Oni su svi mislili da sam toliko ljut da ću da prekinem snimanje. Prišao mi je pomoćnik režisera: „Mićo, nemoj da se ljutiš, biće sve okej!” „Samo, molim te, nemoj da stavljaš taj kadar!” I dan danas mi pozli kad se toga setim”

Film “Ko to tamo peva”, Slobodana Šijana iz 1980. godine ostaće upamćen kao izabran na mnogim listama kao najbolji jugoslovenski film svih vremena.