Sve o krizi srednjih godina

Krizu srednjih godina možete lako pomešati sa sezonskim bluzom ili dosadom. Posao, hobiji, krug prijatelja, pa čak i porodica čine se već previše poznatim i razumljivim. Najviše od svega želimo da napustimo sve i učinimo nešto neobično i neočekivano. Kako onda znati da ste suočeni s krizom? Pokušaćemo da vam ponudimo odgovor u redovima koji slede.

Kako prepoznati ovo stanje?

Prema psihijatru i psihoterapeutu Mihailu Valujskom, nemaju svi ljudi pravu krizu srednjih godina. A najlakše ju je definisati kao stanje u kome ne razumemo kako i zašto bi trebalo da živimo. Na primer, u prošlosti smo možda imali za cilj da „naporno radimo da ne živimo u siromaštvu” ili „učimo, tražimo posao, venčavamo se, stvaramo porodicu”, kako su naši roditelji govorili kad smo bili deca. I sada, kada je cilj postignut, ne znamo kuda dalje.

Kriza srednjih godina ima ključne znakove po kojima se može prepoznati: osećaj da je sve što se događa besmisleno, razdražljivost, umor, osećaj da ste prevareni, nedostatak radosti.

Koje su posledice krize?

„Kriza srednjih godina ne doseže uvek prave depresivne epizode, ali se može razviti u pravu depresiju sa svim svojim manifestacijamaˮ, napominje psihijatar.

Osim toga, kriza se može očitavati i u telesnim bolestima, upozorava psihološkinja Julija Pričina. Dakle, muškarci u dobi od 50 godina često imaju srčane i moždane udare, a žene dobijaju višak kilograma, u želji da se uhvate u koštac sa problemima.

„Druga nuspojava krize je kada zreli ljudi vide smisao života u svojoj deci i unucima i počnu aktivno da učestvuju u njihovim životima. Ono čemu deca uopšte nisu zadovoljna, ali je važno da roditelji budu potrebni.”

Kako je prebroditi?

Jedan od ključnih načina za izlazak iz krize srednjih godina je naučiti uživati u životu na nove načine, kaže Mihail Valujski. „U krizi srednjih godina najviše od svega želite da povučete rez: razvedete se, date otkaz… Ali, ovo je pogrešan način. Kriza se ne rešava uništavanjem, već stvaranjem”.

Šta možete učiniti?

Počnite da otkrivate nove hobije, okušajte se u volontiranju ili dobrotvornim akcijama, posvetite više vremena brizi o sebi kroz fizičku aktivnost i pravilnu ishranu.

Šta nikako ne bi trebalo činiti: pokušaj da se kriza prevaziđe uz pomoć prevare i alkohola.

Izvor: Psychologies Russia

Naslovna fotografija: Les Anderson / Unsplash