Sve o učenju stranog jezika nakon pedesete

Prema mnogim antropolozima i lingvistima, jezik je jedna od glavnih bioloških karakteristika koje razlikuju ljude od životinja. Naravno, šimpanze, pčele i delfini takođe mogu međusobno da se sporazumevaju, no komunikacija je ograničena i zavisi od njihovih prirodnih potreba.

Na primer, pčela, koristeći svoj jezik pokreta tokom plesa, može ostalim pčelama ukazati gde je izvor nektara. No, u njenom „rečnikuˮ nema pokreta koji bi mogli da opišu izgled ovog izvora, dok čovek može slobodno da izrazi šta i kada želi*.

Ugrađeni mehanizam

Stvar je u tome da od rođenja, pa čak i ranije, imamo usađen jezik. I to ne neki specifičan – ruski, engleski, francuski ili kineski – nego jezik kao apstraktni univerzalni sistem**. Stoga dete vrlo rano počinje da shvata da se rečenica može sastojati samo od celog broja reči – tri, četiri, pet ili više, ali ne i tri i po. Dete niko tome ne uči, ali ono ionako zna.

Kako dete raste i razvija se, taj sistem prihvatljivih jezičkih konstrukcija „sužavaˮ se pod uticajem jezika kojim drugi govore. Na primer, deca iz Engleske, kao i Italije, u vrlo ranoj dobi izgrađuju konstrukcije bez subjekta „jaˮ, iako je to gramatički dopušteno samo u italijanskom. Ali, s vremenom se počinju da se navikavaju na pravila svog jezika i govore kako je „dopuštenoˮ***.

Što ranije, to bolje

Ova činjenica potvrđuje teoriju o izvornoj jezičkoj fleksibilnosti našeg mozga – novorođeno dete može naučiti bilo koji jezik na svetu. Stoga, što je osoba mlađa, to joj je mozak bliži izvornom stanju fleksibilnosti i lakše će mu biti da naučiti i svoj i drugi jezik.

Psiholingvisti veruju da postoji biološki određena starosna granica, nakon koje se sposobnost osobe za učenje novih jezika naglo smanjuje.

Znači li to da je nakon pedeset godina učenja novog jezika otežano? Ne, nije. Samo bi trebalo uzeti u obzir neke finese.

Predonosti učenja jezika kod odraslih

Treba imati na umu da nas ne ometaju samo promene koje nastupaju starenjem, već i stereotipi: mnogi odrasli misle da je „njihovo vreme već prošloˮ. U stvarnosti, ova ideja nije potvrđena, jer odrasli imaju svoje prednosti u odnosu na mlađe učenike.

Odrasli češće nego mladi ljudi slede vlastitu, intrinzičnu motivaciju. Odlučuju da nauče jezik ne pod uticajem i pritiskom roditelja, već zarad posla, putovanja ili samorazvoja. Poznato je da kad čovek zna zašto nešto izučava, i kad uz to postoji želja, ima više šansi za napredak.

Osim toga, s godinama, pogotovo ako smo u penziji ili smo ostvarili beneficirani radni staž, imamo više slobodnog vremena. Ne treba zaboraviti i to da se odrasli puno bolje koncentrišu na učenje – ne gube interesovanje za proces tako brzo i ne dosadi im monotoni deo. Neke studije čak sugerišu da je starijoj generaciji lakše da razume i savlada gramatiku.

Saveti za one koji žele da uče

Ako retko putujete i ne možete da primenjujete jezik u svakodnevnom životu, tada su aplikacije Tandem, HiNative i iTalki prikladne za vas. Uz pomoć dopisivanja, glasovnih poruka, audio i video poziva moći ćete da učite izvan kulture – sagovornici će rado ispravljati vaše greške i pričati o životu u svojoj zemlji.

Učinite novi jezik svakodnevnim delom svog života: slušajte pesme i vesti, gledajte filmove na izvornom jeziku. Čini se komplikovanim, ali uvek možete pronaći nešto što će odgovarati vašem stupnju znanja – čak i jednostavni crtaći mogu biti od koristi. Tako se naviknete na zvuk jezika, njegov tempo i karakteristike.

* J. Aitchison «The Articulate Mammal: an Introduction to Psycholinguistics» (Hutchinson, 1976).

** M. Tallerman «Understanding Syntax» (Routledge, 2000).

*** М. Bowerman «Early syntactic development: a cross-linguistic study with special reference to Finnish» (Cambridge University Press, 1973).

Izvor: Psychologies Russia

Naslovna fotografija: Jon Tyson / Unsplash