Vodič kroz izolaciju: Kako karantin utiče na psihu
Stiče se utisak da su mnogi u prvim danima izolacije čak uživali – konačno se odmorili i pospremili stvari po kući… Ipak, to što se ne zna konkretno koliko bi skrivanje u kućnom bunkeru moglo potrajati uz praćenje vesti sa dramamtičnim podacima iz raznih krajeva sveta moglo bi poljuljati i one najjače. Zato je važno prihvatiti ovaj privremeni model života, adaptirati se na njega, izvući najbolje, a pre svega sačuvati zdravlje – kako fizičko, tako i mentalno.
„To dosta zavisi od unutrašnjih kapaciteta ličnosti – što smo više razvijali duhovni život, to će nam biti lakše da u nedostatku fizičkog kretanja aktiviramo takve resurse i osmislimo dane. Važno je da ne postavljamo vremenske okvire, da stvaramo nove ciljeve koji se zasnivaju na onome što je realno i da uključimo sadržaj koji nam prija – čitanje itd. Ako se zamrznemo i ako prevladaju strah i očaj treba pozvati stručnjake i sa njima podeliti svoje misli i osećanja“, kaže psihoterapeut Aleksandar Šibul.
Za razliku od roditelja školske dece koji se žale da im ni u izolaciji ne ostaje mnogo vremena za sebe jer pripremaju obroke, nadgledaju TV nastavu, proveravaju domaće zadatke i uporedo rade od kuće, samci i stariji od 65 godina suočavaju se sa usamljenošću…
Povezani članci
„Roditeljima savetujem da uspostave dobro organizovan sistem pravljenjem liste prioriteta. Pogrešno akcentovanje razviće tenziju koja nikome neće prijati. Kuvajte jednostavna jela, nemojte detaljno spremati stan, dajte deci jasne zadatke i instrukcije i naći ćete vremena i za sebe i za decu. Stariji ljudi su inače u teškom položaju zbog samoće koja je u njihovim životima prisutna, a nove mere su im donele i nova iskušenja. Prisutan strah se dodatno pojačava nestručnim obraćanjima političara koji nisu edukovani za reagovanje u kriznim situacijama. Moj savet je zato da umesto preteranog gledanja vesti izaberu programe koji će ih opuštati. Sigurno će im značiti ako imaju naviku da čitaju, a značiće im i telefonski razgovori, te bi bilo lepo da ih bližnji češće zovu i pruže reči utehe.“
Iako često kritikovane, društvene mreže bi u ovakvim okolnostima mogle imati pozitivan učinak. Grupni četovi i veb kafei mogli bi takođe smanjiiti osećaj izolovanosti.
„Simulacija da smo na jednom mestu može biti i te kako zabavna, probajte. Budite kreativni na društvenim mrežama i uzdržite se od šerovanja neproverenih informacija koje dodatno pojačavaju strah. Oživimo viceve na netu, unesimo humor. Smeh je dobar lek za sve“, poručuje Šibul.
Boravak u kući mogao bi dodatno učvrstiti porodicu, ali i suočiti nas sa problemima koji su se u užurbanom ritmu života „gurali pod tepih“. Možda ovo vreme nije adekvatno za „teške razgovore“, te je poseban izazov izboriti se sa relacijama koje su na klimavim nogama i netrpeljivošču u četiri zida.
„Porodica koja je bila funkcionalna pre krize i u krizi će se dobro organizovati – aktiviraće se dobri resursi, a kroz komunikaciju i bliskost mogu se razmeniti mnogi sadržaji koji se nisu stizali pre. Nasuprot tome, ako je postojalo nerazumevanje ono će se sad pojačati. To u nekim situacijama može da dovede čak do nasilja. Mislim da bi bilo dobro da se takvi parovi jave stručnjacima i da probaju da pomognu jedan drugom. Možda će im i ova krizna situacija pomoći u tome.“
Dodatni stres svakako je i briga da ćemo se nakon vanrednog stanja globalno suočiti sa ekonomskom krizom.
„Ništa neće biti isto kao pre. Biće potrebno puno vremena da se vratimo starom načinu života. Treba zato hitno razvijati mere da se bol i patnja smanje. Pogledajmo oko sebe i pomozimo koliko možemo, pokažimo da smo ljudi koji imaju brigu za bližnje, makar to bio samo osmeh i pokazivanje da razumemo njihovu bol,“ zaključuje Aleksandar Šibul.
Naposletku, ne zaboravimo – krize i teške situacije donose i neku vrstu katarze i otvaraju nove vidike… Podsećaju nas na svu lepotu jednostavnih stvari, sugerišu na preispitivanje i skreću pažnju na prave vrednosti. Ovo je, dakle, vreme kada treba svi da zastanemo – razmislimo gde grešimo u odnosu prema sebi, drugima i planeti, i da zaključimo da srce ne mora biti u izolaciji!
Fotografije: Unsplash
Povezani članci
