Zašto je poželjno nekada se dosađivati?

Dosada je uglavnom povezana s nelagodom i usamljenošću. Stoga se uvek trudimo da u nju ne zapadnemo. Postoji čak i istraživanje u kom su učesnici ostali sami u sobi i imali dve mogućnosti – da sede sa svojim mislima ili da ih prodrma struja. I mnogi su se odlučili za ovo drugo. No, dosada ima i svoje dobre strane, pokazuju rezultati sa Univerziteta u Jorku.

„Njena funkcija može se uporediti s boli, koja nam daje povratnu informaciju i sprečava nas da naškodimo svom teluˮ, rekao je vodeći istraživač Džon Istvud za Reader’s Digest.

Dosada radi isti posao – štiti nas od stagnacije

Kad bismo bili potpuno zadovoljni i naše misli ne bi bile zaokupljene, možda nikada ne bismo ništa naučili, istraživali i rasli.

Preokupacija nije uvek pozitivna. Kako kaže Džon Istvud, ona nas čini možda još sklonijima dosadi. Tehnologija pleni našu pažnju, ali na način koji nas pretvara u objekte – umesto da se usredsredimo na naše misli ili složene ideje, svoje misli prenosimo na ekran. Naša sposobnost da se namerno fokusiramo i obraćamo pažnju može biti oslabljena ako je ne koristimo.

Da li to znači da je dobro da nam je češće dosadno?

Više se radi o tome da morate biti zauzeti aktivnostima zbog kojih vam može biti dosadno, tako da ne odustane, na primer, vrlo duga šetnja bez ometanja, u vidu telefona.

Budući da je takav čin mnogima jako težak – jer mnogi ljudi danas ne posećuju toalet bez telefona, Džon Istvud savetuje sledeće kako biste lakše započeli:

Pročitajte duži tekst (što će vam oduzeti duže vremena). U početku vam može biti neprijatno zbog osećaja dosade – i osetićete snažnu želju da posegnete za telefonom. Ali, s vremenom vam neće toliko nedostajati telefon ili tablet. Možda ćete čak otkriti da uživate u tome što vam misli lutaju.

Izvor: Aktivni Si

Naslovna fotografija: Toa Heftiba / Unsplash