Zašto nam je motivacija za druženje tako niska?

Kako je svet ulazio u opštu pandemiju, jedan od načina da se izborimo sa neizvesnošću i izolacijom bio je da održavamo kontakte na ovakav ili onakav način. Video pozivi, virtuelni kvizovi, onlajn igre i društvene mreže predstavljali su deo dnevne rutine u karantinu i jedini način da se osećamo da smo među ljudima. Sada, kada je situacija različita, negde je ponovo na snazi karantin a negde se život odvija nešto normalnije, čini se da mnogi nemaju snage za druženje i da su skloniji tome da gledaju omiljeni film ili seriju i nastave da provode vreme sami, u sigurnosti doma. Zašto je to tako?

Psiholozi su istraživali zašto sada neki od nas ređe uzimaju telefon u ruke i kontaktiraju prijatelje, a jedan od glavnih razloga je što se ne dešava puno toga novog u našim životima. Ne prija nam da pričamo sa ljudima jer nemamo toliko novog da im kažemo i dešava se da ti razgovori onda isuviše liče jedni na druge. Sve ovo ne važi za apsolutno sve ljude, ali verujemo da će se oni koji rade od kuće i ne putuju nigde poslovno identifikovati sa takvom situacijom. Izazovno je izmišljati nove teme ako nemamo anegdote sa posla, putovanja, koncerata ili nakon upoznavanja novih ljudi.

Takođe, kako je pandemija, ili u poslednje vreme, vakcinacija, još uvek dominantna tema, što više pričamo o njoj sa nekim, postajemo nervozniji i anksiozniji. A postoji i sveprisutniji osećaj krivice jer je nama trenutno bolje nego drugim osobama koje poznajemo i ne želimo da se čini kao da se mi hvalimo time što nam zapravo život protiče u redu. To dolazi iz toga što mnoge osećaje potiskujemo i tako sebi otežavamo suočavanje sa svakodnevicom, a naročito sa drugim ljudima.

Povezani članci

Kako popraviti Beograd?

Zašto je Beograd na dnu Globalnog indeksa kvaliteta života i kakve to veze ima sa klimatskim promenama?

Iako smanjivanje društvenih interakcija i kontakata može da nam prija, ne bi valjalo da to pređe u stalno stanje, jer može imati loše posledice po naše mentalno zdravlje. Ovo doba godine se i inače povezuje sa manje događaja i nekom vrstom hibernacije u iščekivanju proleća i više prilika za korišćenje lepog vremena. Kada se na to nadovežu samonametnuta izolacija i teške misli koje nastaju usled čestih loših vesti, nastaje mentalno preopterećenje koje može biti opasno. Zato je dobro da probamo, makar malim koracima, da ipak pronađemo vreme i način za neku vrstu kontakta. Bila to poruka ili kratak poziv, potrudite se da ipak smislite neku temu za razgovor, makar kritiku tek izašlog filma ili serije, ili predlog novog recepta.

Izvor: Stylist

Fotografije: Getty Images