Zašto volimo da delimo savete i mešamo se u tuđe živote?
Čovek nije ni svestan da to čini svaki dan, gotovo u svakom razgovoru. Zašto nas problemi, odluke i situacije u kojima se drugi nalaze toliko privlače da se osećamo odgovornim da dajemo savete i iznosimo svoje mišljenje, iako to nije potrebno ili poželjno? Ne brinite, niste jedini koji to radi, jer je to deo ljudske prirode. Zapravo, od pamtiveka, u šta ćete se uskoro uveriti.
Zašto imamo potrebu da neprestano budemo prisutni u životima drugih?
Aktivno praćenje života ljudi oko nas može proizaći iz želje da zadovoljimo njihove potrebe. Ako je to istina za vas, smatrate da je potrebno umešati se u situacije za koje mislite da osobi šteti. Osećate da su emocije i postupci drugih vaša odgovornost, stoga morate nešto da preduzmete.
Povezani članci
Ili razlog leži u tome što pokušavate sve da kontrolišete ako vam vreme dopušta. Ali, nažalost, i oluja i reakcije, odluke i postupci drugih su izvan vaše kontrole. Pokušavate da utičete na drugačiji ishod odluka, servirate svoje mišljenje, dajete savete koji od vas nisu traženi… Jer želite što više predvideti ishod.
Da li vas privlači drama? Uzmimo, na primer, saobraćajnu nesreću. Da li ste jedan od onih koji su zabrinuti, nude pomoć i odlaze ako nije potrebna? Da li ostajete na licu mesta? Ako se prepoznajte u potonjem, ništa neobično, jer mnoge ljude privlači drama koja se događa drugima. To nije nužno negativno – možda volite da uplešete u stresne situacije jer želite da ih rešite, ponuditi pomoć, date savet.
Bojite se da će odluka uticati i na vas. Razumljivo, u ovom slučaju teško je zadržati svoje mišljenje i samo gledati šta se događa. Za sebe uvek želimo najbolje – to se odnosi i na druge, čega bi svi trebalo da budu svesniji.
To je u našoj prirodi
Da smo svesni koliko puta želimo da utičemo na druge, broj bi bio prilično velik. Ali nismo sami krivi – to je već deo naše prirode. Mi ljudi smo društvena bića, pa problemi i postupci drugih utiču na nas, hteli mi to ili ne. Svest da se druge stvari događaju drugima poput nas daje osećaj povezanosti. Nismo sami – što je jako važno.
Budući da imamo veliku potrebu da pripadamo jednoj skupini i društvu, jako nas privlače životi drugih. Tu se razvija poređenje s drugima, savetovanje, davanje mišljenja ili čak radnje koje sami činimo za druge.
Sve to ne znači da ne možemo kontrolisati kada je prikladno mešati se u živote drugih, a kada se moramo suzdržati. Možda će vam biti od pomoći neki od saveta:
- Usredsredite se na ono što možete kontrolisati. Kada ste u iskušenju da se suprotstavite, ispravite ili sprečite nečiju odluku, bolje zavirite u sebe i razmislite šta možete poboljšati.
- Budite znatiželjni. Uvek pokušajte da se stavite u ulogu sagovornika i razmislite zašto se javila određena odluka ili postupak. Da li biste postupili isto? Onda mislite na sebe. Kako biste se snašli u takvoj situaciji da ste se našli u njoj? Da li možete učiniti nešto dobro za sebe?
- Pronađite način obrade potisnutih misli i delanja. Nekako ćete morati da se rešite nakupljenih misli i emocija iz sebe. Kako? To već sami znate. Neki ljudi vole vežbanje, drugi se opuštaju sa svojim ljubimcem, treći samo razmišljaju…
Izvor: Aktivni Si
Naslovna fotografija: Denys Nevozhai / Unsplash
Povezani članci
