Zavisnost od ljubavi: Ne krivite srce za emotivne probleme, glavni krivac je mozak

Iako nam je srce  prva asocijacija na ljubav, biološki antropolog dr Helen Fišer objasnila je da srce nema veze sa tim osećanjem, stoga glavna reč ipak pripada mozgu, piše ordinacija.vecernji.hr.

Čak i leptirići u stomaku posledica su senzora koji se nalaze u mozgu i stvaraju zadovoljstvo, želju za drugom osobom i samu zavisnost od ljubavi.

Euforično raspoloženje praćeno ubrzanim kucanjem srca, oznojanim dlanovima i nemirnim osećajem u stomaku ipak nije posledica reakcije srca. Bilo da vam ljubav predstavlja najbolji ili najgori osećaj, važno je znati da u toj igri ipak mozak vodi glavnu reč. Iz tog razloga, dr Fišer objasnila je šta se dešava sa mozgom kada vam je srce slomljeno i kako biste mogli da mu pomognete da zaceli.

“Romantična ljubav i veza sa drugom osobom od davnina su osnovni mehanizam preživljavanja za širenje vašeg DNK”, objašnjava Fišer. Ističe da niko nije imun na odbijanje. Dr Fišer i njen istraživački tim uporedili su 17 ljudi somljenog srca koji su nedavno prošli kroz odbijanje. Ovo istraživanje pokazalo je nekoliko stvari koje su zajedničke svima i dešavaju se u našem mozgu.

“Deo mozga koji je bio aktivan tokom ljubavi, ostaje aktivan i ne gasi se samo jer ste doživeli odbijanje. Zapravo, možete voleti osobu više jer je region duboke veze zapaljen. Štaviše, postaje aktivan region koji upravlja fizičkim bolom, kao i region odgovoran za žudnju i zavisnost”, rekla je dr Fišer.

Ljubav je zavisnost

Sa mišljenjem dr Fišer da je ljubav zavisnost slaže se i dr Filip Stig, šef neurohirurgije u Vil Kornel Medikal Centru i direktor Centra za mozak i kučmu. Istraživanja koja uključuju snimanje mozga pokazuju da do lude zaljubljenosti vode brojni regioni mozga i neurohemikalije. Jasna slika pokazuje sličnosti zaljubljenosti i zavisnosti, s tim da ljubav biva zdrava zavisnost.

“Snimanjem mozga pronašli smo aktivnosti u delu mozga koji aktivira zavisnost od kokaina ili, recimo, kockanja. Ovaj, ne tako poznati, deo mozga učestvuje u sistemu nagrađivanja, što ga čini jednim od glavnih jezgara koje omogućava da se volja pretvori u akciju”, objasnio je dr Stig.

Dr Stig smatra da je zaljubljivanje opsesija, jer kada nam je na umu samo ljubav, nivo seratonina opada, što se uglavnom javlja kod ljudi sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem.
“Kada osetite leptiriće u stomaku, zapravo hormoni  mozgu polude. Istraživači su skenirali mozak ludo zaljubljenih i otkrili ja nalet dopamina, što je odgovor za osećaj zadovoljstva. Dopamin, zajedno sa drugim hemikalijama, daje nam energiju, fokus i opsesiju koju osećamo kada smo ludi za nekim”, ističe dr Stig.

On upozorava da je upravo to razlog zbog koga ljudi koji se leče od depresije antidepresivima mogu iznenada izgubiti osećanja. Antidepresivi smanjuju nivo dopamina u mozgu.

Ne vole samo ljudi

Čak i životinje mogu osetiti romantiku. Istraživači su pronašli više od 100 vrsta koje pokazuju ljubav u svom ponašanju.
“Njihov dopaminski siste, kao i naš, pokreće sve. Kada je ženka slona u fazi parenja, koncentriše se na jednog mužjaka, a pre parenja će stiskati i tapkati surle. To je izraz ljubavi”, kaže dr Stig.

Kada je u pitanju prelazak iz zanesenosti u ljubav, dr Stig poredi vezu dvoje ljudi sa majčinskom ljubavlju. Obe veze pokreće oksitocin, odnosno ljubavni hormon.