Pune vode i antioksidansa: Ovo je voće koje nutricionisti posebno preporučuju leti

Kada temperature porastu, hidratacija ne mora da se svodi samo na čaše vode. Breskve su pune tečnosti, kalijuma i antioksidanasa, a upravo sada su na vrhuncu ukusa, mirisa i nutritivne vrednosti.

Leto je sezona svežeg voća i povrća, ali ako pitate nutricioniste koju namirnicu posebno izdvajaju, odgovor je jednostavan – breskve. Sočne su, slatke, osvežavajuće i dovoljno lagane da ih možete jesti same, dodati salatama, poslužiti uz tost ili pretvoriti u brzinski ledeni desert.

Njihova najveća prednost nije samo u ukusu. Breskve pomažu hidrataciji organizma, bogate su važnim mineralima i antioksidansima, a posebno prijaju tokom dana kada se više znojimo, više krećemo i tražimo laganu hranu koja neće opteretiti organizam, prenosi Tportal.

Zašto su breskve najbolji izbor tokom leta

„Breskve su leti na vrhuncu svoje nutritivne vrednosti i ukusa“, kaže registrovana dijetetičarka Samanta Peterson, osnivačica kompanije Simply Wellness.

Kako objašnjava, sveže sezonske breskve imaju visok sadržaj vode, što je posebno važno tokom vrelih dana. Osim toga, sadrže kalijum – važan elektrolit koji telo gubi znojenjem, naročito tokom fizičke aktivnosti ili boravka na suncu.

Prednost sezonskog voća je i u tome što se bere kada prirodno sazri. Nutricionistkinja Roksana Ehsani ističe da voće ubrano u punoj zrelosti često sadrži više antioksidanasa, među kojima su vitamin C i beta-karoten. Letnje breskve su pritom slađe, mirisnije i sočnije od onih koje se prodaju van sezone, a uglavnom su i povoljnije.

Pomažu hidrataciji i čuvaju srce

Breskve se sastoje od oko 89 odsto vode, zbog čega su odličan izbor kada želite lagan i osvežavajući obrok. Pored vode, sadrže i važne elektrolite poput kalijuma, magnezijuma i kalcijuma.

„Kalijum pomaže u održavanju ravnoteže tečnosti u organizmu, podržava rad mišića i doprinosi stabilnom srčanom ritmu“, objašnjava Peterson.

Magnezijum učestvuje u radu nervnog sistema i opuštanju mišića, dok kalcijum igra važnu ulogu u funkcionisanju mišića i komunikaciji između ćelija. Zajedno, ovi minerali pomažu organizmu da lakše održi ravnotežu, posebno kada se tečnost gubi znojenjem.

Breskve su korisne i za zdravlje srca. Kalijum doprinosi regulaciji krvnog pritiska i može da ublaži negativne efekte prekomernog unosa natrijuma, dok polifenoli i rastvorljiva vlakna povoljno utiču na nivo holesterola i upalne procese u organizmu.

Male, ali moćne za imunitet i varenje

„Breskve sadrže vitamin C, polifenole i karotenoide, uključujući beta-karoten“, kaže Ehsani.

Ovi antioksidansi štite ćelije od oksidativnog stresa, koji se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od hroničnih bolesti. Vitamin C je važan i za imunitet jer učestvuje u stvaranju belih krvnih zrnaca, prve linije odbrane organizma. Breskve sadrže i vitamin A, kao i cink, koji takođe doprinose normalnom funkcionisanju imunološkog sistema.

Dobre su i za varenje. Jedna breskva srednje veličine sadrži oko 2,2 grama vlakana. Veći deo čine nerastvorljiva vlakna koja podstiču rad creva i doprinose redovnoj probavi. Breskve sadrže i manju količinu rastvorljivih vlakana, koja usporavaju varenje, pomažu održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i hrane korisne bakterije u crevima.

Zahvaljujući beta-karotenu, breskve mogu biti korisne i za zdravlje očiju. Organizam ga pretvara u vitamin A, koji je neophodan za stvaranje rodopsina – pigmenta u mrežnjači koji omogućava vid pri slabijem osvetljenju.

Ko bi trebalo da bude oprezan

Iako su breskve veoma zdrav izbor, nisu pogodne za svakoga. Treba da ih izbegavaju osobe koje su alergične na breskve, kao i oni koji imaju alergije na jabuke, kajsije, šljive, trešnje, lešnike ili orahe, jer se ove alergije često javljaju zajedno.

Oprez je potreban i kod osoba koje zbog zdravstvenih razloga moraju da ograniče unos kalijuma, na primer kod uznapredovale hronične bolesti bubrega.

Osobe koje imaju sindrom iritabilnog creva ili su osetljive na FODMAP ugljene hidrate takođe bi trebalo da obrate pažnju na reakciju organizma, jer breskve kod nekih ljudi mogu izazvati probavne tegobe.

Kako ih jesti ovog leta

Najjednostavnije je da ih jedete sveže, dobro ohlađene i bez ikakvih dodataka. Međutim, breskve se odlično kombinuju i sa drugim letnjim namirnicama.

Za brz ledeni desert iseckajte ih na kriške, zamrznite i izmiksajte sa grčkim jogurtom. Po želji možete dodati cimet, kardamom ili malo ekstrakta vanile.

Odlične su i u salatama, naročito u kombinaciji sa rukolom, sirom i orašastim plodovima. Na tostu se lepo slažu sa svežim sirom, dok kratko pečenje na roštilju dodatno pojačava njihovu prirodnu slatkoću i daje im blago karamelizovanu aromu.

Od breskvi možete napraviti i osvežavajuću salsu koja se odlično slaže uz ribu ili piletinu. Upravo u tome leži njihova najveća prednost – dovoljno su jednostavne za svakodnevnu užinu, a dovoljno posebne da obogate gotovo svako letnje jelo.