Tenziona glavobolja: Traje od 30 minuta do nekoliko dana, a evo šta je izaziva

Tenziona glavobolja je najčešća vrsta glavobolje koja se karakteriše stalnim pritiskom ili stezanjem, obično obostrano, često opisanim kao osećaj obruča oko glave.
Tenziona glavobolja obično nije pulsirajuća i nije praćena mučninom ili povraćanjem kao migrenska glavobolja. Tenziona glavobolja može trajati od 30 minuta do nekoliko dana.

Uzroci

Iako tačan uzrok tenzione glavobolje nije potpuno razumljiv, često se povezuje sa stresom, napetošću mišića vrata i glave, lošim držanjem, umorom, emocionalnim stresom, anksioznošću i depresijom. Može se javiti kao posledica dužeg vremena provedenog za računarom ili drugih aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju.

Simptomi

Konstantan, blag do umeren bol ili osećaj pritiska na vrhu glave ili sa strane glave Osećaj stezanja ili pritiska, kao da imate obruč oko glave Bol je često obostran, može se javiti i u predelu čela, slepoočnica ili potiljka Nema mučnine ili povraćanja Može biti povezana sa osetljivošću na svetlost ili zvukove, ali u manjem obimu nego kod migrene

Dijagnoza

Dijagnoza tenzione glavobolje se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i anamneze. Lekar će ispitati prirodu bolova, trajanje, učestalost, intenzitet i moguće okidače. Dodatne dijagnostičke metode, kao što su neurovizuelizacione tehnike, koriste se samo ako se sumnja na druge uzroke glavobolje.

Lečenje

Lečenje tenzione glavobolje može uključivati:

Analgetici: Lekovi bez recepta, kao što su ibuprofen, aspirin ili paracetamol, mogu pomoći u ublažavanju bola. Relaksacija i vežbe: Tehnike relaksacije, kao što su joga, meditacija, vežbe istezanja i masaža, mogu smanjiti stres i napetost mišića. Promena načina života: Poboljšanje držanja, redovne pauze tokom rada za računarom, smanjenje stresa i dovoljno sna mogu pomoći u prevenciji tenzione glavobolje. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT): Psihoterapija može biti korisna za osobe čije su glavobolje povezane sa stresom, anksioznošću ili depresijom. Lekovi na recept: U težim slučajevima, lekar može preporučiti antidepresive ili druge lekove za prevenciju glavobolja.

Važno je pratiti i beležiti sve glavobolje, uključujući učestalost, trajanje i moguće okidače, kako bi se omogućila preciznija dijagnoza i efikasnije lečenje.

Glavobolja: Učestalost i dijagnoza

Glavobolja je jedna od najčešćih tegoba zbog koje se gotovo 30% pacijenata obraća lekaru primarne zdravstvene zaštite. Tokom života, 70-95% ljudi iskusi glavobolju, ali samo oko 5% njih traži medicinsku pomoć. Više od 1% svih ambulantnih pregleda, uključujući hitne službe, obavlja se zbog glavobolja. Najčešće se javlja kod osoba starih između 20 i 40 godina, piše Stetokop.info.

Klasifikacija glavobolja

Prema Međunarodnoj klasifikaciji, glavobolje se dele na primarne, sekundarne, kranijalne neuralgije, primarne i centralne uzroke bola lica, te neklasifikovane i nedovoljno specifične glavobolje. Važno je napomenuti da jedan pacijent može imati nekoliko vrsta glavobolja istovremeno. Tokom pregleda, lekar treba da obrati pažnju na sledeće informacije:
Početak glavobolje

Primarne glavobolje mogu početi u detinjstvu, adolescenciji ili u drugoj i trećoj deceniji života. Glavobolje koje se prvi put javljaju posle 50. godine života češće su sekundarne i rezultat su neke druge bolesti (zapaljenje ili bolest krvnih sudova, tumor, itd.).

Trajanje glavobolje

Određene vrste glavobolja imaju tipično trajanje. Na primer, migrenska glavobolja traje obično 1-3 dana, tenziona glavobolja traje duže, dok trigemino-autonomne glavobolje traju manje od tri sata, a neuralgija manje od minuta.
Način nastanka glavobolje

Glavobolja može nastati naglo, kao kod krvarenja, migrene i klaster glavobolje, ili postepeno, kao kod tenzione glavobolje, tumora i infekcija.
Lokalizacija glavobolje

Migrenska glavobolja je obično lokalizovana u jednoj polovini glave ili slepoočnicama, sa promenom strane iz jednog napada u drugi. Glavobolja izazvana hipertenzijom često je u potiljku, dok je glavobolja usled bolesti zuba, sinusa ili oka najčešće u predelu čela.
Učestalost glavobolja

Primarne glavobolje se obično ponavljaju i dele se na povremene i stalne. Sekundarne glavobolje mogu biti povremene ili stalne, s napadima koji postaju sve češći i nisu istog tipa.
Intenzitet glavobolje

Za procenu intenziteta bola koristi se verbalna ili vizuelna analogna skala (VAS) od 0 do 10, gde 0 označava stanje bez bola, a 10 najjači bol. Ova skala je korisna za praćenje individualnog oporavka, iako se intenzitet bola među pacijentima ne može precizno uporediti.

Tipovi glavobolja

Pulsirajući bol se javlja kod migrene, povišene telesne temperature, tumora krvnih sudova i povišenog krvnog pritiska. Tenziona glavobolja se opisuje kao stezanje ili pritisak, dok je klaster glavobolja probadajući bol u predelu jednog oka.
Faktori koji provociraju glavobolju

Glavobolju mogu izazvati kašalj, određene namirnice, fizička aktivnost, pokreti vrata ili vilice. Migrenska glavobolja i glavobolja izazvana porastom intrakranijalnog pritiska obično počinju rano ujutru, dok klaster glavobolja nastupa nekoliko sati nakon noćnog sna.
Fenomeni povezani sa glavoboljom

Migrenske glavobolje mogu biti udružene sa umorom, zijevanjem, potrebom za slatkom hranom, mučninom, povraćanjem, preosetljivošću na svetlost i zvukove. Tenziona glavobolja nema ili ima oskudne udružene simptome. Poznato je da su senzacije koje prate glavobolje uticale na kvalitet života i rad mnogih poznatih ličnosti iz prošlosti.

Dijagnostika i pregled

Detaljan internistički i neurološki pregled je neophodan za sve pacijente sa glavoboljom, iako su rezultati većinom normalni. Potrebno je pregledati očno dno i meriti očni i sistemski pritisak, naročito ako je bol lokalizovan u predelu oka. Preporučene dodatne analize uključuju:

Laboratorijske analize: kompletna krvna slika, sedimentacija eritrocita, serumski TSH i T4, glikemija, serumski natrijum, kalijum i kalcijum, serumski kreatinin. Neurovizuelizacione metode: rentgen, skener, magnetna rezonanca. Analiza likvora kod sumnje na krvarenje u mozgu, meningitis ili druge infekcije mozga. Elektroencefalografija (EEG).